Bioskop ''Palež'' od četvrtka, 13. do nedelje, 16. septembra u 21.00.
DOBRI PASTIR (The Good Shepherd) – Robert De Niro
Kao što u fudbalu igrači-umetnici kada postanu treneri obično zagovaraju defanzivni fudbal sa što manje golova, tako ni De Niro nije tzv. glumački reditelj
Scenario: Eric Roth (Forrest Gump, Poštar, Ali, Minhen, The Horse Whisperer)
Uloge: Matt Damon, Angelina Jolie, Alec Baldwin, Tammy Blanchard, Billy Crudup, Keir Dullea, Michael Gambon, Martina Gedeck, William Hurt, John Turturro, Mark Ivanir, Timothy Hutton, Liya Kebede, Eddie Redmayne, Joe Pesci
Izvršni producent (jedan od): Frances Ford Coppola
Direktor fotografije: Robert Richardson (svi filmovi Olivera Stonea, Casino, Bringing Out the Dead, Avijatičar, Kill Bill)
Zemlja: SAD, 2006.
Trajanje: 167 min.
Web: www.thegoodshepherdmovie.com
Robert De Niro je dobar reditelj. Na kraju krajeva, što bi rekli Amerikanci, nije to atomska fizika. Pitanja koja nas zanimaju su: da li je Robert De Niro dovoljno dobar reditelj, te da li je dovoljno opšteobrazovan da bi režirao film o početnim decenijama istorije CIA-e.
Odgovor je logičan: sa dobrim scenarijem, da. Sad, jedno je ispripovedati A Bronx Tale, priču iz kraja o dečaku sa dva simbolička oca, po drami i scenariju Chazza Palminterija, koji je, naravno (a i Woody Allen je to usput eksploatisao), genije. Sasvim drugo je upetljati se u špijunski film epskih proporcija o prvim decenijama CIA i iz ko zna kog razloga raditi ga po scenariju srećne i snalažljive osobe kakva je Eric Roth.
Uz sve, Robert De Niro je, po strasti, reditelj autor, a po znanju i karakterističnom ne-stilu i podređivanju pisanoj reči, reditelj zanatlija.
Dobri pastir od samog početka vode dve linije priče, poslovna – špijunska s jedne, intimna – porodična sa druge strane. Poslovnu pratimo od kraja ka početku i vrti se oko probušenosti američkog obaveštajnog sistema pre i tokom akcije u kubanskom Zalivu svinja. Porodična počinje od tajne koju je dečak dobio da nosi, isključivog znanja da mu se otac zapravo ubio, a koja će mu usmeriti život u pravcu malih društava u okviru kojih se dele najveće tajne.
Namere su bile časne, otvoriti neke zapostavljene teme i razotkriti sistem koji neumitno pronalazi jednu slabost koju svako ljudsko biće ima (ima i ljudi koji nisu ljudska bića, već mašine, takvi su takođe zanimljivi; no, lik koji tumači Matt Damon je punokrvni čovek), slabost koja će dovesti do njegovog uništenja.
Problem nastaje oko polovine filma kada melodramska linija priče počinje da tapka u mestu. Kako se druga linija priče, ona koja bi trebalo da bude dominantna a tiče se same Službe, utopila u moru informacija, u scenario pristiglih iz razgovora reditelja i scenariste sa brojnim stručnim konsultantima, nikakva zdrava dramaturška osnova nije preostala da popuni preostalih sat i kusur filma.
Usput, trilerski kraj smo manje više saznali ili naslutili na početku, te je film ostao i bez elementa iznenađenja. Naravno, ponekad, u najboljim pričama koje se bave službama bezbednosti, iznenađenja nisu ni potrebna, a sama, pravilno ispričana priča nastanjena trodimenzionalnim likovima drži napetost i pažnju (pogledati englesku seriju iz osadesetih A Perfect Spy, po Le Carreu). Taj slučaj, na žalost, ne važi za Dobrog pastira.
Ericu Rothu valjalo bi se obratiti sa željom da nam objasni kom žanru pripada film za koji je napisao scenario. Jer: triler nije, melodrama nije, drama (unapredićemo je jednokratno na ovoj stranici u žanr) nije, biografski film nije (mada je za lik koji tumači Damon kao uzor poslužio jedan istorijski pripadnik Službe).
Najpribližnije, i ovde ćemo se takođe baviti slobodnom književnom formom izmišljanja žanrova, Dobri pastir je priča o…, priča o nečemu zanimljivom, koja se labavo drži pa potom otima pravilima žanrova koji je potpomažu. U ovom slučaju, na žalost, atmosfera i tema su sjajne, jednom u deset godina, što bi se reklo, ali glavni junak, njegova porodica i njegove kolege jednostavno nisu scenaristički razvijeni kako valja.
Za kraj, nejasno je i kako je Billyju Crudupu, pored svih poznatih i nepoznatih ostrvskih glumaca, te prikladnijih američkih, zapao lik engleskog špijuna. Ne ide nikako.
Pavle Simjanović
Izvor: Popboks
