Mentorska nastava, rad u malim grupama, izleti, ekskurzije u zemlji i inostranstvu, rekreativna nastava, samo su neke od pogodnosti kojima se hvale privatne osnovne i srednje škole i uz pomoć kojih pokušavaju da ubede roditelje da odreše kesu.Za osnovno obrazovanje mame i tate godišnje bi trebalo da iskeširaju od 4.000 do 8.000 evra…
dok za srednjoškolsko valja izdvojiti od 1.440 u stručnim školama do neverovatnih 12.000 evra u Gimnaziji "Crnjanski", u beogradskom naselju Žarkovo.
Obrazovanje jeste ulaganje u budućnost, ali se postavlja pitanje koja suma prelazi meru dobrog ukusa i postaje besmislena.
Ako se prostom računicom saberu cene kompleta udžbenika (od 4.000 do 6.500 dinara), školskog pribora, rekreativne nastave(oko 10.000 dinara), povremenih izleta i svega onog što "privatnici" nude "besplatno", dobija se cifra od oko 500 evra.
Uz plate nastavnika i sve poreze i doprinose, računice pokazuju da vlasnicima godišnje ostane oko 3.000 evra po đaku. Onda i ne čudi što svake jeseni "niču" nove osnovne škole u privatnom sektoru, iako je u državnim đaka sve manje. Ovaj biznis se, definitivno, isplati.
Kao najveću prednost vlasnici škola ističu odlične uslove za rad i nastavu u malim grupama. Ove ustanove smeštene su uglavnom u velelepnim vilama, ali većina pedagoga misli da je u ovim nalickanim prostorijama sa uskim hodnicima i sobama teško zamisliti đake.
– Te zgrade izgledaju daleko lepše od objekata u kojima su smeštene državne škole, ali nisu građene za potrebe učenika – smatra učiteljica Radmila Žeželj-Ralić, koja je išla na razgovor za posao u jednu od škola.
– Luksuzno su opremljene, ali za stanovanje. Prednosti su u dobrim uslovima rada, opremi, osmišljenom slobodnom vremenu. Bez teksta me je, međutim, ostavio klavir koji je smešten u hodniku i đakuzi u toaletu. Ne mogu da zamislim šta se dešava kada neko ima čas muzičkog, verovatno đaci u svim učionicama pevaju.
Naša sagovornica ne sumnja da sa decom rade odlični pedagozi i psiholozi, a sve veću zainteresovanost roditelja za ove ustanove objašnjava i potrebom da im deca budu bezbedna i "ušuškana".
Novootvorena Osnovna škola "Kreativno pero" osim pogodnosti poput rada u grupama od 15 đaka, komfornih učionica, lepo uređenog dvorišta i kabineta informatike sa najsavremenijim računarima, roditelje će pokušati da privuče čak i bazenom!
– Individualan pristup učeniku i razvijanje zdravog načina života, naše su glavne prednosti – objašnjava direktorka Snežana Stojaković.
– Težićemo tome da učenici steknu primenljiva znanja i da iz škole izađu lepo vaspitani. Drago nam je što je i među državnim školama krenula "borba" za đake, jer vidim da su počeli da se reklamiraju i da se trude više nego ranije. Konkurencija je uvek dobra i donosi rezultate.
Razvijanje zdravog stila življenja, samopouzdanja, komunikativnosti, zdrav način ishrane njihove dece, udžbenici, lektira i uniforma koštaće roditelje od 5.400 do 5.900 evra. Podatak da su mesta u pojedinim školama već popunjena, ipak, govori da je interesovanje, bez obzira na cenu, veliko.
Slika srednjoškolskog privatnog obrazovanja i cena je šarolika, jer ovih ustanova ima širom Srbije, dok su vlasnici osnovnih škola interes videli samo u prestonici.
Osnivači ovih ustanova regrutuju se iz redova nekadašnjih direktora škola ili profesora, bivših političara ili članova njihovih porodica.
Svoje dugogodišnje iskustvo u radu sa đacima Ekonomske škole "Svetozar Miletić" u Novom Sadu i upravljanja školom Živojin Stanković pokušao je da unovči otvaranjem Elitne privatne ekonomske škole "Novi Sad".
– Postali smo najveća privatna škola, a interesovanje je veliko, jer školarina nije skupa, a nastava je kvalitetna – smatra Stanković.
– Najčešće nam dolaze deca koja žele da nastave biznis svojih roditelja, a mesto više uvek se traži na smerovima ekonomskih, carinskih i turističkih tehničara. Privatne škole u poslednje vreme se podižu na svakom koraku, a otvaraju ih četkari i ljudi koji nemaju iskustva u prosveti, a kadar biraju "s brda i sa dola".
Zanimljivo je da su gimnazije mnogo skuplje od stručnih škola, a Stanković uverava da za to nema razloga.
– Svi koristimo ista nastavna sredstva, poput krede i sunđera – kaže direktor.
– Mislim da su ujednačeni prostorni kapaciteti, kao i opremljenost kabineta. Logično bi bilo da su više školarine u stručnim školama, jer đaci imaju praktičnu nastavu za koju im je potreban dodatni materijal.
Gimnazija "Crnjanski" čiji programi su i najskuplji izškolovala je prošle godine prvu generaciju đaka. Od 58 maturanata ove škole, samo troje nije nastavilo školovanje. Čak 34 đaka studiraju privatne fakultete u Srbiji, a devetoro se obrazuje u inostranstvu.
Ova škola uvela je prošle jeseni i Program međunarodne mature, koji se sprovodi u trećem i četvrtom razredu. Program postoji 40 godina i sprovodi se u 2.500 škola, ali njihova diploma ne važi u Srbiji.
– Kod nas ne postoji zakon po kojem bi maturanti mogli da se upišu na fakultete bez polaganja prijemnih ispita, tako da se đaci, u stvari, pripremaju za školovanje u inostranstvu – objašnjava Mirjana Krstulović, koordinator Programa.
– Naši učenici su uglavnom deca diplomata i biznismena koji su išli u slične škole van zemlje, ili devojke i mladići koji se pripremaju za studije na nekom od svetskih koledža.
Program međunarodne diplome trenutno pohađa oko 50 učenika, a nastava se odvija isključivo na engleskom jeziku.
Godišnja školarina je 12.000 evra, a u gimnaziji smatraju da to nije preskupo, jer će učenici dobiti švajcarsku diplomu koja je priznata u celom svetu i omogućava đacima da upišu bilo koji fakultet bez prijemnog ispita.
U cenu su uračunati ishrana i prevoz od kuće do škole, a postoji i mogućnost plaćanja u deset mesečnih rata.
– Proces akreditacije je bio veoma komplikovan i godinu i po dana je trajala samo izrada Studije izvodljivosti – govori Krstulovićeva. – Trebalo je mnogo strpljenja, truda i novca, da bi se ispoštovali svi uslovi. Pod lupom je bilo sve – od zgrade do profesora koji će predavati.
Otvaranjem osnovne škole "Plavi krug", Obrazovni sistem "Crnjanski" objedinio je školovanje od vrtića do gimnazije.
Roditelji tako mogu dete da upišu u zabavište "Stankom bajka", a da obrazovanje završi u gimnaziji. Za to će im biti potrebno oko 60.000 evra.
Računica
Za osmogodišnje obrazovanje roditelji bi trebalo da izdvoje najmanje 32.000, a najviše 64.000 evra.
Ukoliko žele da im deca nastave školovanje u privatnom sektoru moraće da izdvoje bar dvadesetak hiljada, a ako se odluče i za fakultet, koji je doduše najjeftiniji, potrebno je bar još 10.000 evra.
Nije teško izračunati da za taj novac učenici koji žele da steknu vrhunsko obrazovanje mogu da studiraju i u inostranstvu i da prođu jeftinije.
Brojke
45. 000 dinara je prosečna plata profesora u privatnim školama
12 đaka imaju najbrojnija odeljenja u osnovnim školama
5 privatnih osnovnih škola ima u Beogradu
Škole u Vojvodini
Na spisku škola koje imaju dozvolu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu je 14 srednjih škola i gimnazija.
Đake upisuju novosadska gimnazije "Olimp", "Živorad Janković", Biskupijska klasična gimnazija u Subotici i Gimnazija "Alfa lingva" u Vršcu. Zeleno svetlo za rad dobile su i Prva privatna srednja ekonomska škola "Sveti Nikola", Elitna privatna ekonomska škola "Novi Sad", Privatna srednja pravno-ekonomska škola "Alfa", Ekonomska škola "Global" u Subotici, Prva privatna medicinska škola "Hipokrat" u Novom Sadu, Poslovno-menadžerska škola u Novom Sadu, Ekonomsko-menadžerska škola u Pančevu.
Na listi su i Srednja medicinska škola "Kozma i Damjan" u Vrbasu, Srednja zubotehnička škola u Pančevu, kao i Prva privatna srednja frizerska škola "Vojkan" u Novom Sadu i Prva privatna optičarska škola "Pašćan" u Novom Sadu.
Izvor: Večernje novosti
