pitanje :
Postovani, vec dugo godina se pitam koji je smisao zivota, kako sam krenula cini mi se da cu se dugo to i pitati. Na neki nacin mi sve izgleda smesno, a ljudi pomalo glupavi, tj.ne mogu da verujem kakve gluposti su im bitne u zivotu, kao da ne znaju sta su prave vrednosti, tako da mi se najcesce i ne da ulazim u rasprave sa njima, nema smisla.
Ne mislim da sam ja vrednija od njih, ali su mi njihovi razlozi tako glupavi i s retko kojom osobom mogu da uspostavim blizak kontakt, kao da su ljudi povrsni i ne bave se dovoljno filozofijom i egzistencijalnim pitanjima. Npr.ono sto mene cesto muci je to ko smo mi u sustini, sta predstavlja ovo telo kojim upravlja ova dusa, sta je ta dusa u stvari, kako je sve integrisano, da li smo i mi samo neke zivotinje, nase telo mnogo podseca na hobotnicu… hocu da kazem da je sve velika misterija, pri tom potpuno bliska svima, to je nas zivot, a tako ljudi ne ulaze u to, ostaju povrsni, brinuci se da se lepo obuku i sl.a pri tom se ne pitaju koga to oni oblace, ko je ta osoba, sta oni to rade…. Zanima me, kako da li Vi imate neku ideju kako da kad se npr.Vi pogledate u ogledalo, pa vidite neko telo za koje kazete da je vase, da ste to VI, pa se dalje pitate ko ste to Vi, sta je to i ko je to sto se iznutra pita ovo pitanje, pa jos dublje idete, a ko je taj ili to sto se ovo pita, i sve dublje tonete….kako upravljam ovom rukom, nogom…. ima tu jos mnogo pitanja, ali ne vredi da ih sve nabacam, necete znati na sta pre da komentarisete, cisto me zanima vase misljenje kao psihoterapeuta, sta vi mislite o svemu tome, jer meni se to cesto vrti po glavi….. Zahvaljujem 🙂
odgovor:
Poštovana Majo. Kada se pogledam u ogledalo vidim sebe, a pod time podrazumevam sebe odnosno specifičan sklop mojih iskustava i načina doživljavanja mene i okoline i mojih aktivnosti u okolini, u sadašnjosti, moja sadašnja sećanja na prošlost i moje fantazije o budućnosti. Ja tako doživljavam sebe. Ne kao nekoga ko upravlja mnome, ili nekoga ko upravlja onime ko upravlja mnome. Ja doživljavam da ja upravljam sobom i da tu nema nikog drugog „iza“ ili „unutra“. Pretpostavljam naravno da postoje aspekti mene kojih ja nisam svestan, ali, uveren sam, to sam i dalje ja. Kada postanem svestan toga nečega, to više nije nesvesno. Inače, mislim da pitanja našeg porekla, cilja i smisla života jesu važna, i da se njima možemo baviti osim ličnim promišljanjem i čitanjem odgovarajuće literature (religijski, filozofski spisi…), razgovorima sa recimo sveštenicima, odlascima u Crkvu i dr. Ovim pitanjima se mi na takođe efikasan i životan način bavimo i indirektno, time što se upuštamo u život, u međuljudske odnose sa različitim ljudima, proživljavamo različite životne situacije i iskustva koja nas dograđuju i menjaju a određeni uvidi o pitanjima smisla i cilja se javljaju i spontano, a ne samo planirano, aktivnošču intelekta. Isto tako, ne mislim da su svi koji nisu radi da pričaju o ’filozofiji egzistencije’ – površni niti glupavi. Inače, kada kažeš da retko sa kime možeš da uspostaviš blizak kontakt, pada mi na pamet da je odlično što ima osoba sa kojima ostvaruješ blizak kontakt, mislim da nije realno da sa svima budemo bliski, a uspostaviti i negovati blizak odnos sa nekoliko osoba – zaista predstavlja vrednost i izvor zadovoljstva i radosti za svakog čoveka. Pozdrav – Jovan Ratković.
