Predavači na fakultetima u Srbiji najstariji su u Evropi. Profesori na univerzitetima u Evropi u proseku stari su između 35 i 42 godine, a srpske kolege 47. Zbog toga ne trpe samo studenti, jer takvi profesori često ne mogu da se prilagode nastavnom planu i programu koje diktira Bolonja, već i država.
Ovako misli i profesor Refik Šećibović, bivši pomoćnik ministra prosvete i nezavistan ekspert Edukativnog centra za karijeru. On napominje da posebno na Univerzitetu u Beogradu radi lobi profesora kojima niko, pa ni sama država, ne može ništa. Takvih profesora ima na svim fakultetima, ali ih u najvećem broju ima na društvenim naukama.
– Država nema nikakvu moć da spreči lobiste, koji su jači od nje same. Univerziteti su u funkciji pojedinca, koji ostaju dugo na fakultetima, uzimajući platu, a da su u svom radnom veku izdali samo jednu knjigu i to još osamdesetih godina. To je vid korupcije, koji je mnogo gori od svih afera koje se poslednjih godina dešavaju. Time slabi kvalitet obrazovanja, oni se ne usavršavaju, niko ih ne zove kao goste predavače. Često nigde nisu makli sa jednog fakulteta, odnosno na tom fakultetu su studirali, postali asistenti, a kasnije i redovni profesori – kaže za “Blic nedelje” Šećibović i dodaje da toga u svetu i Evropi nema.
Posledice su, kaže, katastrofalne, jer takvi profesori nisu u stanju da se usaglase sa Bolonjom, ne žele da menjaju svoj način rada, a ne znaju ni da napišu nijedan studijski program Da Srbija ima Strategiju ljudskih resursa u obrazovanju i Strategiju razvoja Srbije i da država ima mehanizme da omogući mladima da postanu profesori, situacija bi bila drugačija.
– Medicinski fakultet u Beogradu je paradigma svega toga i tamo je monopol starih profesora najizraženiji – objašnjava Šećibović i kaže da su oni zaustavili proces napretka školstva i usklađivanje sa evropskim tokovima.
Situacija je, prema mišljenju Šećibovića, ista i na drugim univerzitetima u Srbiji, jer su oni kopija Beogradskog univerziteta (BU).
Da su stari profesori, koji nisu skloni prilagođavanju modernoj nastavi, štetni po srpsko obrazovanje misli i Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta. Ona napominje da nije ni čudo što imamo ovako stare generacije profesora na fakultetima, kada je devedestih godina većina aisistenata pobegala iz zemlje.
– Za vreme desetogodišnje vladavine socijalističke partije mnogi asistenti su otišli iz zemlje pa sad nemamo tu mlađu generaciju profesora koji imaju od 40 do 50 godina. Zbog toga trpi cela zemlja, a ne samo studenti – istakla je Turajlić.
I sam rektor BU profesor Branko Kovačević smatra da treba podmladiti kadar na fakultetima u Srbiji, ali kaže da za to u državi nema prave kadrovske politike.
– U Srbiji ne postoji kadrovska politika i to je loše. Ljudi ostaju dugo na svojim radnim mestima zbog novca, ali to nije dobro. Treba da se uradi smena generacija.
Za to ne treba mnogo novca i to nije puko trošenje na usavršavanje mladih, već je to investicija u budućnost – napominje rektor i kaže da kao što ni Duda Ivković ne može više da igra, ali može dobro da utrenira svoje igrače, tako treba da bude i starim profesorima.
Tačnije, stare kolege, mlađima treba da pomognu da ih što brže uvedu u čari profesorskog posla.
