Hrabrost je bila i otići i pričati, kažu učenice srednje škole „Mladost” iz Petrovca na Mlavi koje su učestvovale na učeničkoj regionalnoj konferenciji u Prištini
Jelena Milošević i Milica Ristić su najbolje drugarice i završavaju ekonomsku školu. Vole engleski jezik, planiraju da nastave studije, jedna u Bugarskoj, druga u Beogradu. Kada je profesorka pitala ko bi išao u Prištinu na regionalnu učeničku konferenciju koja se bavi društvenim problemima, odmah su digle ruke. Jedine u školi. Kako se ispostavilo – i jedine u Srbiji.
Ove učenice četvrtog razreda ekonomskog smera srednje škole „Mladost” iz Petrovca na Mlavi već drugu godinu zaredom učestvuju na ovom skupu koji okuplja đake iz Albanije, Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine…
– Verujem da ima i drugih zainteresovanih škola iz Srbije i trebalo bi da se prijave, jer je ideja dobra – povezivanje mladih i prevazilaženje problema iz prošlosti. Ovde nema mesta mržnji, niti sukobima, sva deca se jako lepo druže i zabavljaju, a pri tome se bave veoma ozbiljnim temama – od samoubistava i prisilnog rada dece do krvne osvete – priča nam nastavnica engleskog jezika Sandra Čaušević.
Nastavnica koja je „probila led” pre tri godine dodaje da do sada zaista nije bilo ni jedne jedine neprijatnosti, da nema razloga za strah i da bi bilo dobro kada bi njihovim primerom krenule i druge škole u Srbiji.
– Prvo sam otišla bez učenika, jer roditelji nisu bili voljni da puste decu. Nije ni meni bilo svejedno, dosta je predrasuda, ali zaista nije bilo nikakvih problema, bukvalno sam se sama šetala gradom. Ono što su nam tamo govorili svodi se na istu rečenicu – sve je to politika, nas to ne interesuje, i mi smo imali komšije Srbe – priča nam Sandra Čaušević. Konferenciju, inače, organizuje Američka škola Kosova, u koju, kako kaže, idu deca tamošnjih političara, ministara…
Kada se uverila da je sve u redu, pozvala je i đake, a Jelena i Milica su bile, kaže, najhrabrije. Njihovi roditelji su takođe pristali „iz prve”. Sve ovo je, naravno, bilo moguće i zahvaljujući jednom neobičnom čoveku, slikaru na mestu direktora škole, Draganu Milosavljeviću, koji podržava sve aktivnosti učenika, počevši od ženskih fudbalskih ekipa, pa do škole glume i izložbi slika.
– Ja nisam klasičan direktor, kod mene đaci mogu da uđu kao u svoju kuću, a ne da se ustručavaju i zakazuju sastanke ili da čekaju po tri sata ispred vrata. Često ih primam i po troje istovremeno – kaže direktor, u šta smo se uverili i dok smo sedeli u njegovoj kancelariji otvorenih vrata.
Jelena i Milica potvrđuju reči direktora sa širokim osmehom na licu, dok nam pričaju kako je sve to izgledalo iz njihove perspektive.
– Prve godine nas je bilo malo strah, stalno smo pričale na engleskom, a ove je sve bilo opuštenije, znale smo grad i neke od učenika. Bile smo smeštene u internatu, hrana je bila dobra, tamo se uglavnom koriste naši proizvodi koji su jevtiniji nego u Srbiji. Svi su insistirali na tome da govorimo srpski, od taksista do prodavaca, a mi smo svoje vršnjake učili kako se kaže hvala, prijatno… Kada smo se vratile, prenele smo dobre utiske drugovima, ali ne vredi, roditelji su najveći problem – kažu Jelena i Milica.
Hrabrost nije bila potrebna samo za odlazak, već i da se javno progovori o temama koje su tabu kako u Srbiji, tako i u većini zemalja u okruženju. A Jelena i Milica su prošle godine odabrale „homoseksualizam”, a ove „pedofiliju”. U oba slučaja uradile su obimno istraživanje među učenicima i profesorima, a rezultate predstavile na ovoj konferenciji.
– Da je pedofilija u Srbiji tabu tema potvrdilo je 95 odsto profesora i 97 učenika prve godine. Oni smatraju da zatvorska kazna od tri godine nije dovoljna, jer većina prestupnika to ponovo radi. Na pitanje kako bi se trebalo boriti protiv pedofilije, većina učenika i profesora je odgovorilo zakonom. Ali dok su nastavnici tu navodili i edukaciju, đaci su predlagali i izbegavanje i policiju u školama – navode naše mlade sagovornice.
Prošle godine su na temu homoseksualnosti odgovarali đaci treće i četvrte godine, nastavljaju Jelena i Milica, a zaključak je da su mladi veoma netolerantni prema ovoj vrsti različitosti u društvu. Tako 93, odnosno 94 odsto njih ne podržava homoseksualne brakove i gotovo niko od njih ne bi podržao usvajanje deteta u jednom takvom braku. Velika većina (više od 80 odsto) takođe ne podržava ni održavanje „gej parada”.
Mladi iz Prištine su se bavili uticajem medija na omladinu i zaključili da većina njih komunicira putem „Fejsbuka”, da Internet uglavnom koriste za zabavu, a ne za učenje, kao i da na nasilje najviše podstiču nasilne kompjuterske igrice i filmovi. Makedonski učenici su se bavili viznom liberalizacijom i utvrdili da je po padanju viznog zida, najviše mladih putovalo turistički i na račun roditelja, a oni stariji od 40 godina zbog posla. Đaci iz Hrvatske su utvrdili da je najviše korupcije u njihovoj zemlji u vladi i zdravstvu, dok su se mladi iz Bosne i Hercegovine bavili izbegličkim i problemima u visokom obrazovanju.
Jedan od najzanimljivijih radova odnosio se na rad dece na području Kosova. Da mnogo dece prisilno radi, sudeći prema onome što se može videti na ulicama, reklo je 89 odsto ispitanika, gotovo 90 odsto njih je mišljenja da je prinudni dečji rad u porastu i da se mališani mogu videti u prodavnicama, kako prodaju cigarete, a veliki broj njih su i profesionalni prosjaci na ulicama.
Jelena i Milica nam na kraju kažu da su sa svim učesnicima konferencije i dalje u kontaktu putem „Fejsbuka” i da će verovatno ići i sledeće godine u Prištinu, ali kao gosti, pošto će završiti srednju školu i, nadaju se, biti brucoši.
Izvor:Politika
