Iako još nisu izašli iz školskih klupa, mladi u Srbiji ipak sebe najradije vide na„sigurnom mestu državnog službenika”. Svaki treći bi državni posao zamenio preduzetništvom i vodio sopstveno preduzeća, ali tokom školovanja nema priliku da sazna kako se to radi, jer se preduzetništvo u Srbiji ne uči. Ovo su samo neki od podataka koji su se mogli čuti na nedavnom „javnom slušanju” u Skupštini Srbije na temu uvođenja preduzetničkog učenja u Srbiji.
“Većina mladih traži posao u državnoj službi gde je posao siguran, retko nešto preduzimaju, slabo kreiraju ideje ili stiču veštine da bi te ideje realizovali. Našem društvu hronično nedostaje preduzetnički duh, jer se preduzetništvo u Srbiji ne uči”, kaže Milan Vučković, predsednik skupštinskog Odbora za omladinu i sport.
Ivana Kovačević, državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta, dodaje da iako većina mladih želi da se zaposli u državnim institucijama, značajno je i to što dva istraživanja pokazuju da 30 odsto mladih od 15 do 30 godina ipak želi da otvori svoje preduzeće.
“To je značajan potencijal na koji Srbija treba da računa“– ukazuje Kovačević.
A kakva je trenutna situacija moglo se pročitati u „Izveštaju o zapošljavanju i migracijama mladih u Srbiji 2010. godine” koji su objavile Građanske inicijative, a koji je u Skupštini podeljen predstavnicima univerziteta, poslodavaca, nevladinih organizacija…
Prema ovom dokumentu, stopa nezaposlenosti među mladima između 25 i 29 godina je 26,5 odsto, dok je u populaciji između 30 i 65 godina 13,5 odsto nezaposlenih.
Kao posebno ugrožene kategorije stanovništva izdvojene su izbeglice (broj registrovanih izbeglica u Srbiji je trenutno 86.000) i interno raseljena lica (podaci vlade iz 2000. godine govore o približno 210.000 lica sa Kosmeta), kao i mladi povratnici iz inostranstva po osnovu sporazuma o readmisiji (većinu čine Romi sa ilegalnim boravkom u Nemačkoj koji su školovani na stranom jeziku i u drugom obrazovnom sistemu).
Podaci o zaposlenosti iz oktobra 2009. godine pokazuju da je više nezaposlenih mlađih žena nego muškaraca (diskriminacija na tržištu rada, teško uspostavljanje ravnoteže između privatnog i poslovnog života, naročito ako imaju malu decu), zatim da je manje nezaposlenih u Beogradu i Vojvodini u odnosu na centralnu Srbiju.
Takođe, bolja je zaposlenost u gradu nego na selu i da je u populaciji mladih od 25 do 29 godina najviše zaposlenih onih sa diplomom fakulteta (77,3 odsto). Istraživači smatraju i da relativno niska stopa zaposlenosti starosne grupe od 25 do 29 godina nakon završenog školovanja pokazuje teškoće pri ulasku na tržište rada i dobijanje prvog zaposlenja.
Analizirana je i zaposlenost mladih prema mestu rada i tipu ugovora i utvrđeno je da se najveći broj mladih koji rade bez potpisanog ugovora nalazi u – Beogradu.
Od ukupnog broja zaposlenih koji su radili na osnovu ugovora, 14 odsto su činili mladi od 20 do 29 godina, a u kategoriji zaposlenih koji su radili bez ugovora, taj procenat mladih je bio 38 odsto.
Kada je reč o zaposlenosti izbeglih i interno raseljenih lica, zvanični podaci ne postoje, već se barata rezultatima istraživanja Grupe 484 iz decembra prošle godine: veliki broj mladih do 30 godina nikada nije imao stalni posao, a većina se odlučuje da ne nastavi školovanje jer su primorani da počnu da rade dok su još u srednjoj školi.
“Izveštaj o zapošljavanju i migracijama mladih u Srbiji 2010. godine je prvi deo faze projekta koji ima za cilj da se na osnovu pregleda postojećih politika i mera za zapošljavanje mladih, kao i kroz okrugle stolove, utvrde slabosti i nedostaci zbog kojih su efekti postojećih mera marginalni. “kaže Miljenko Dereta i dodaje da ovaj izveštaj treba da podstakne i buđenje svesti da se hitno, organizovano i sistemski pristupi problemu nezaposlenosti mladih.
“Mladi završavaju obrazovanje nepripremljeni za tržište rada. Tokom obrazovanja ne stiču dovoljno praktičnog iskustva, niti su ohrabreni da rade bez nadoknade kako bi ga stekli. Srednje stručne škole nastavile su da školuju kadrove za profile u industrijama kojih više nema pa se na tržištu stvorio višak mladih sa kvalifikacijama koje se ne traže na tržištu rada”, kaže za zajedničke nalaze više organizacija i institucija Marko Stojanović, inače član radne grupe Projekta za uvođenje preduzetničkog učenja.
Izvor:B92
