Studente u Srbiji već desetak godina muče isti zdravstveni problemi. Čak četvrtina njih pokvari vid tokom višegodišnjeg studiranja. Svake nove školske godine registruje se povećan broj gojaznih, a sve je više alergičnih i anemičnih. Na sreću, za 70 odsto akademaca se može reći da su zdravi.
Ovo su rezultati prikupljeni tokom sistematskih pregleda u periodu od školske 1995/96. godine zaključno sa 2005/06. godinom, koji se ne razlikuju ni od onih najaktuelnijih za prošlu školsku godinu. Prikupila ih je i obradila dr Zdenka Janković, specijalista socijalne medicine na Studentskoj poliklinici u Beogradu i slični su rezultatima u ostalim univerzitetskim centrima u našoj zemlji.
Njen stav je da studenti nisu svesni bitnosti zdravlja. Najčešće ga doživljavaju imaginarno i zato ga nemilice troše.
– Problemi sa vidom su veoma često zastupljeni. Interesantno je da je tokom sistematskog pregleda pred upis u prvu godinu studija taj procenat bio niži, ali se povećao do treće godine. To govori o nezadovoljavajućim uslovima u kojima većina studenata živi i studira, pa se broj od 18 odsto slabovidih u prvoj godini povećava na oko 24 odsto do treće godine- kaže za „Blic“ dr Janković.
Ekonomski razlozi i nizak standard života uzrok su sve većeg broja gojaznih studenata. Doktorka primećuje se da se mladići obično ugoje do treće godine studija, što sa devojkama nije slučaj.
– Ono što zabrinjava i čime se delimično može objasniti povećan broj gojaznih jeste podatak da se samo 45 odsto studenata na neki način, manje ili više redovno rekreira, što svakako nije dovoljno. I broj alergičnih raste, ali identična situacija je i kod svih ostalih kategorija stanovništva – ističe dr Janković.
Ankete koje studenti tokom pregleda ispunjavaju pokazuju da trećina njih puši. Ipak, sagovornica „Blica“ smatra da je taj broj svakako veći, pa se pravi podatak očekuje nakon novih sistematskih pregleda ove godine, kada će se svi mladi prilikom pregleda izjašnjavati o pušačkom statusu.
– Na sreću, zdravstveno stanje ovih mladih ljudi uglavnom zahteva samo korekciju, a ozbiljnih poremećaja ima veoma malo. Interesantno je da uprkos malom broju onih kojih se rekreiraju anomalija stopala ima manje, kao i studenata sa lošim držanjem – rekla je dr Janković.
Za razliku od Beograda, gojaznost je problem broj jedan studenata u Nišu. Dr Suzana Vasiljević uzroke vidi u nepravilnoj ishrani jer često sluša žalbe na kvalitet hrane u studentskim menzama. Tu treba dodati i neaktivnost.
– Primetni su i deformiteti kičmenog stuba i loše držanje tela, ali i anemije, koje takođe imaju veze s neodgovarajućom ishranom. Pušenje je veoma raširena pojava, posebno kod devojaka, tako da i to doprinosi anemičnosti. Zabrinjava i porast broja studenata koji boluju od bronhitisa, koji vremenom prerasta u astmu – rekla je za „Blic“ dr Vasiljević.
Lekari Studentske poliklinike u Kragujevcu posebno su zabrinuti zbog povećanog broja poremećaja sistema za disanje, koji su izazvani alergijskim reakcijama i prerastaju u astmu. Ipak, doktorka Sonja Perišić posebno upozorava na bolesti mokraćnih puteva kod studentkinja.
– Osnovni razlog je neadekvatna garderoba. Devojke nose tange umesto pamučnog veša i idu golih stomaka. Tako se lakše prehlade i dolazi do problema sa urinarnim traktom – objašnjava dr Perišić.
Sličan odgovor čuli smo i od lekara u Novom Sadu. Anemija je dominantan zdravstveni problem, posebno kod studentkinja, a najčešće je uzrokovana neadekvatnim dugotrajnim dijetama.
(Preuzeto iz Blica 12.06.2007.)
