Na nemačkim univerzitetima studira gotovo 250.000 stranih studenata. Taj broj će i dalje rasti, ističu stučnjaci, između ostalog i zbog uvođenja novih principa studiranja, regulisanih Bolonjskom konvencijom. U poslednjih nekoliko godina drastično je porastao broj studenata iz Kine, Bugarske, Poljske i Rusije, ali nije zanemarljiv ni broj studenata iz Srbije. Za studente koji dolaze iz zemalja koje nisu članice EU rezervisano je 7 – 8 odsto mesta na univerzitetima. Svi ostali ulaze u direktnu konkurenciju sa nemačkim brucošima.
Rajner Bruner zadužen za pitanja koja se tiču stranih studenata na univerzitetu u Tibingenu ističe da je matura ili završen jedan deo studija u matici jedan od uslova za studiranje u Nemačkoj. Pri tom se uslovi za upis umnogome podudaraju sa uslovima koje bi studenti imali i u matičnim državama.
Studenti iz Srbije
Konkretno to na primeru studenata iz Srbije znači: „Za studente iz Srbije važe isti uslovi upisa kao i u Srbiji, s tim da postoje dve alternative.
Prva je da se prijemni ispit uspešno položi u domovini, a zatim da se željene studije nastave u Nemačkoj. Dakle, on mora da dokaže da je primljen na univerzitet u matici. Konkretno za studente iz Srbije bi bila dovoljna jedna uspešna godina studiranja u Srbiji. Uspešno znači da je student položio ispit nebitno sa kojom ocenom.
Druga mogućnost je „studien koleg“ koji traje godinu dana i koji ne bih po svaku cenu preporučio.“
„Studien koleg“ je jednogodišnji program predviđen za buduće studente koji nisu maturirali u Nemačkoj. U tih godinu dana se uče osnovni principi nemačkog društva i naravno nemački jezik. Položen ispit nemačkog jezika, takozvani DSH ispit ili mala nemačka diploma jezika, koja se stiče na Geteovom institutu, jedan je od centralnih uslova za upis na studije u Nemačkoj. Pritom postoje brojni smerovi na kojima se nastava održava na engleskom.
Peter Merkel, sa Instituta za geologiju i zaštitu životne sredine kaže: „Za smerove na kojima se nastava održava na engleskom jeziku potrebno je položiti toefl test ili jedan od sličnih testova, pri čemu je dovoljno imati minimalni broj potrebnih bodova. “
Besplatno studiranje – prošlost
Studiranje u Nemačkoj je kako za domaće tako i za strane studente do pre tri godine bilo besplatno. Na taj način studenti osim finansijskih sredstava za život nisu bili opterećeni dodatnim izdacima.
Nakon što je uvedena školarina, koja je od pokrajine do pokrajine različita i iznosi između 500 i 700 evra po semestru, studiranje je bitno otežano.
No, za ambiciozne i dobre studente se kao rešenje nudi stipendija koja pokriva kako troškove studiranja tako i smeštaja i hrane. Merkel naglašava: „Od najboljih studenata se biraju oni koji dolaze u obzir za stipendiju. Mi naravno ne odlučujemo ko će stipendiju dobiti. Konačna odluka je u rukama fondacija koje na kraju daju tu vrstu materijalne potpore.“
Iskustva studenata
Na kraju se nameće pitanje: Šta, pored stečene diplome, donosi studiranje u Nemačkoj? Na to pitanje će nam najbolji odgovor dati oni koji su deo tog internacionalnog kolegijuma. Dakle sami strani studenti.
Ana, student anglistike i slavistike to ovako formuliše: „U toku studiranja se rade mnogi projekti. Najinteresantije od svega toga je to što se ti projekti rade sa gomilom različitih ljudi iz različitih zemalja. Rad sa ljudima iz toliko različitih kultura i kontinenata je za mene najdragocenije iskustvo.“
Kemal Jildizdag je studirao na engleskom jeziku. „Ja sam upoznao mnogo ljudi na internacionalnom nivou. Iz Afrike, Azije… Da sumiram: Studirati u Nemačkoj ne znači samo akademski se razvijati, već upoznati ljude iz celog sveta, različitih kullura. Ako si otvoren za novo uživaćeš u svemu tome.“
Izvor: Deutsche Welle
