Za visoke školarine samofinansirajući studenti u Srbiji ne dobijaju bukvalno ništa. Nastava se organizuje u prepunim slušaonicama, fond knjiga u bibliotekama godinama nije obnavljan, na pojedinim fakultetima ne postoje udžbenici za ispit, već se studentima nudi spisak literature na stranom jeziku, pa sami moraju da se snalaze.
Fakulteti se pravdaju da su cene paprene zbog toga što od države dobijaju veoma malo za materijalne troškove. Kako kažu, na fakultetima Beogradskog univerziteta od 2004. godine do danas za materijalne troškove država duguje 15 miliona evra, a u prvih pet meseci ove godine isplaćeno je samo 15 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Zbog takvog odnosa države sve se svelo na to da danas samofinansirajući studenti izdržavaju fakultete, a da za to osim mogućnosti da prisustvuju predavanjima, bukvalno ništa više ne dobijaju.
Princip tajnosti
Jelena Veljić, student prodekan na Filozofskom fakultetu, kaže da studentima posebno smeta što se ne zna princip po kom fakulteti određuju školarine.
– To se danas uglavnom radi na osnovu popularnosti. Za koji fakultet vlada veće interesovanje, školarine su veće. Za taj novac studenti ne dobijaju ništa.
Što se tiče Filozofskog fakulteta, literatura koja se koristi je zastarela, biblioteke su slabo opremljene, malo je prostora za rad sa studentima, a, s druge strane, fakultet izdaje 1.000 kvadrata prostora. Na master i doktorskim studijima, koji koštaju 170.000 dinara pa i više, predavanja se ne održavaju redovno. To niko ne kontroliše – priča Veljićeva.
Ona kaže da su za nastavu uskraćeni i studenti koji su fakultet upisali pre 2005. godine i koji su nastavili školovanje po starom programu. Studenti plaćaju ogromne školarine, a da fakultet nije organizovao predavanja za njih.
– Na fakultetu kažu da ne mogu da organizuju paralelnu nastavu po starom i novom programu. Ovaj problem mora nekako da se reši. Mnogi su, pod pritiskom, morali da se prebace na novi program – nastavlja Veljićeva.
Ekonomski i Pravni fakultet u Beogradu obezbedili su za samofinansirajuće studente besplatne knjige. Na Ekonomskom fakultetu kažu da su ove godine preveli trinaest knjiga sa stranih jezika i da su za svaki ispit studentima obezbedili udžbenike. Međutim, studenti ovih fakulteta kažu da ono što dobijaju na ovim fakultetima nije srazmerno visini školarine.
Veliki troškovi
Najnezadovoljniji su ipak studenti Arhitektonskog fakulteta, koji plaćaju ubedljivo najveće školarine (240.000 dinara) i sve dodatno moraju da kupuju, a to nisu mali iznosi.
– Troškovi studenata su veliki, posebno na prvoj i drugoj godini. Studenti sami kupuju materijal za makete, pribor za crtanje, štampanje, skripte, knjige… Bukvalno za te pare dobijamo samo prostor za nastavu – kaže Igor Mišković, predsednik Studentskog parlamenta na Arhitektonskom fakultetu.
Skuplji od Zagreba i Sarajeva
Fakultet Beograd Zagreb Sarajevo
Arhitektonski 2.500 1.000 900
Stomatološki 2.100 1.265 1.000
Farmaceutski 1.400 1.265 1.000
Medicinski 1.300 1.265 1.000
Filozofski 1.274 850 400
Ekonomski 1.000 890 400
Učiteljski 860 857 450
Cene su u evrima
Da su školarine previsoke i da za taj novac studenti ne dobijaju ništa, slaže se i Ljubiša Rajić, profesor na Filološkom fakultetu.
– Za sada nisam video da je neki fakultet izračunao koliko košta jedan student. U visini školarina između fakulteta postoji ogromna razlika. Na Hemijskom fakultetu, muzičkoj akademiji, na slikarstvu, troši se dosta novca za materijalne troškove i kod njih su školarine niže nego na pravima i ekonomiji, gde su materijalni troškovi manji – priča prof. Rajić.
On kaže da se delom novca od školarina pokrivaju materijalni troškovi koje država ne plaća, ali da drugi deo ide na plate nastavnika i asistenata. To je dovelo do ogromnih razlika u primanjima zaposlenih na fakultetima.
Ukoliko se uporede troškovi studija na Beogradskom univerzitetu (koji prednjači u cenama) i standard građana sa troškovima i standardom građana u Evropi, videćemo da je školovanje na Beogradskom univerzitetu jedno od najskupljih u Evropi. Interesantno je još da su u zemljama u okruženju na srodnim fakultetima školarine iste, dok se kod nas drastično razlikuju.
Tako je recimo na Stomatološkom i Medicinskom fakultetu u Zagrebu školarina za svaki po 1.264 evra, dok je u Beogradu 2.100, odnosno 1.300 evra.
Najskuplje Najjeftinije
Arhitektonski 240.000 Fizički 53.000
Stomatološki 198.000 Šumarski 55.000
Farmaceutski 130.000 Faultet za fizičku hemiju 60.000
Medicinski 125.000 Tehnički fakultet u Boru 30.00
Elektrotehnički 79.200 –
178.200 Rudarsko-geološki
fakultet 45.000
Predlog školarina za ovu školsku godinu
Privatni univerziteti
Školarina na fakultetima Univerziteta Singidunum je 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti. U cenu su uračunati svi udžbenici koje studenti dobijaju na početku školske godine.
– Poseban doprinos Univerzitetu daje Centar za razvoj karijere koji obučava mlade ljude veštini predstavljanja, snalaženja i ponašanja koje će im omogućiti lakše zapošljavanje, snalaženje u radnoj sredini i napredovanje na poslu.
Studentima je na raspolaganju 10 amfiteatara, 20 sala za predavanja, pet računarskih i internet centara, centar za strane jezike, centar za razvoj karijere, biblioteka, bežični internet, banka – kažu na ovom univerzitetu.
Izvor: Blic
