Skoro dve decenije posle brutalnog gušenja prodemokratskih studentskih demonstracija na Trgu Tjenanmen u Pekingu, mladi u Kini se danas mnogo više interesuju za neke druge stvari, poput kupovine iPod-a ili prvog automobila, nego za političke reforme. Danas ih najviše brine kako da nađu dobro plaćen posao kojim bi sebi mogli da priušte kupovinu nečega što se do nedavno smatralo luksuzom.
Većina današnje mladeži nije se ni rodila 1989. godine kada je prethodna generacija studenata, nezadovoljna stanjem u zemlji i političkim slobodama, protestovala zahtevajući promene.
Današnji diplomci, najčešće prvi u porodici sa fakultetskom diplomom, imaju velika očekivanja posle završetka studija, ali uprkos „bumu“ kineske privrede, događa se da se ona ne ostvare. Razlog je to što u Kini ima mnogo više diplomaca nego slobodnih radnih mesta.
Prošlog leta na tržište rada stigao je talas od pet miliona diplomaca, a ove godine će više od 5,6 miliona mladih sa diplomom krenuti u potragu za prvim poslom.
– Postoji izreka „Kad završiš fakultet, postaješ nezaposlen“ – kaže Sja Ding koji je diplomirao 2007. godine, ali kako nije uspeo da nađe posao, rešio je da upiše postdiplomske studije.
Korenite ekonomske reforme koje se sprovode poslednjih 30 godina otvorile su kineskoj deci mogućnost da se opredeljuju za studije, a ne za poslove u fabrikama, gde nije potrebna stručna kvalifikacija.
Ministarstvo obrazovanja pokušava da za veliki broj studenata koji traže posao, omogući da do njega i dođu kroz sajmove zapošljavanja koji se organizuju i preko interneta.
Starije generacije studenata, međutim, nisu imale takvih teškoća. Sistem je njima garantovao da će, po završetku studija, imati obezbeđen posao. To je često značilo da će biti poslati u sela, gde postoji upražnjeno mesto i potreba za kadrovima.
Samo oni koji su imali dobre veze, uspevali su da se snađu u gradskim sredinama. Ta praksa napuštena je tek krajem 90-ih godina. U današnjem mešovitom ekonomskom sistemu Kine, sve veći broj diplomaca znači i sve manju početnu platu, tako da mnoge muči da li će ikada biti u stanju da obezbede sebi dom.
– Danas je veliki je pritisak na diplomce – kaže zabrinuto Sjiova majka i dodaje da će njen sin morati da nađe posao s platom od najmanje 720 dolara mesečno jer je to minimum koji traže banke za odobravanje stambenog kredita.
– Oni moraju da imaju stan i automobil, inače kako drugačije da se ožene – kaže ona.
0
Izvor: Glas javnosti
