Home [njuz] Mnogi studenti nemaju ni pasoš

Mnogi studenti nemaju ni pasoš

63
0

 Putovanje preko granice mnogim niškim studentima je san, koji ostaje nedosanjan čak i kada im se nudi gotovo džabe putem akademske razmene sa stranim kolegama. Drugi su skoknuli tek do Ohrida ili Budve, a trećima su stranice pasoša prazne kao indeks brucoša. Četvrti ni nemaju pasoš, objašnjavajući da pripadaju „generaciji x“ iz devedesetih, koja nije imala šansu da putuje.

Dugogodišnja izolacija bivše Jugoslavije je ostavila traga jer sadašnji studenti nemaju naviku i potrebu da putuju u druge zemlje da vide kako tamo žive i rade njihovi vršnjaci. Miloš Bošković, predsednik udruženja studenata EESTEC sa Elektronskog fakulteta u Nišu, kaže da je u proteklih pet godina stotinak budućih elektroinženjera bilo na razmenama u nekoliko evropskih zemalja – u Nemačkoj, Španiji, Italiji, Grčkoj…
– Nikad neću zaboraviti moj boravak u Madridu od 3. do 9. marta. Bilo je fantastično što sam bio u prilici da se družim sa kolegama iz Estonije, Nemačke, Slovenije, Mađarske, Bugarske… Boravili smo na Univerzitetu u Madridu. Tamo sam video da sve što se kaže studentima, to se i ostvari. Profesori su od reči – priča Nenad Mančević, student Elektronskog fakulteta.
Predsednik EESTEC-a ističe da studenti elektronike stalno mogu da idu na razmene, ali da mali broj to želi. Studenti Univerziteta u Nišu nisu mnogo zainteresovani za odlazak u inostranstvo. Čak i kad im se nudi besplatan boravak u vidu studentskih razmena, oni su nezainteresovani i vrlo apatični.
– Evo, krajem maja imamo ponudu za razmenu u Zagrebu, ali niko od studenata sa Elektronskog fakulteta ne želi da ide. Poslao sam preko 700 mejlova i niko od kolega nije odgovorio potvrdno. Sve je plaćeno, samo treba da plate kartu do Zagreba. To i nije neka visoka cena. Čak sam ubeđen da materijalni momenat nije presudan. Jednostavno, niko ne želi da se pokrene. Njima je dovoljno da odu u Grčku na letovanje – priča Miloš.
On dodaje da profesori ne utiču na svoje studente da putuju.
– Niko ne brine ni o čemu. Studiranje nije samo bubanje i učenje. Studentski život su i druženje, žurke, putovanje intereil kartom, sretanje sa studentima drugih nacija, rasa… Naravno, potrebno je poznavanje engleskog jezika. Međutim, mnogi studenti dobro poznaju engleski, ali ne žele da idu na studentske razmene – kaže Miloš.
Međutim, mnogi pripadnici „generacije x“, koja je stasavala devedesetih godina, ni nemaju pasoš, uz gorku konstataciju „da im ne treba“.
– U vreme kada je trebalo da idem na matursku ekskurziju u inostranstvo besneo je rat, a kućni budžet bio je tanak. Kasnije je na redu bio odlazak u vojsku. A prilika za putovanje nije mi se više ukazivala, pa zbog toga nemam ni pasoš – kaže Aleksandar Stojadinović, student Elektronskog fakulteta.
Ipak, studentkinju Jelenu Savić ne napušta san o preskakanju teškog graničnog kamena s natpisom Srbija.
– Rešila sam da moje prvo putovanje u inostranstvo bude u Italiju ili Englesku. Želim da usavršim engleski i da učim italijanski jezik. Internet nikada ne može da zameni upoznavanje jedne kulture na licu mesta – kaže ova studentkinja finansijskog menadžmenta.
Brojna je i grupa studenata koji su putovali samo u najbliže zemlje, Bugarsku, Makedoniju…
– Bila sam u Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni… i to se važi kao put u inostranstvo – kaže kroz šalu Jelena Ilić, apsolvent psihologije.

Srpkinje su najlepše
– Elektronika je, u principu, muški fakultet. Nemamo mnogo koleginica. U Madridu je bila koleginica iz Estonije, koja je prelepa, plava devojka. Španjolke su lepe, ali ni iz daleka nisu lepe kao naše devojke. Kad prođete glavnom ulicom u Nišu, možete da sretnete toliko lepih devojaka, da je to prosto neverovatno – kroz smeh priča Nenad Mančević.

Izvor:Blic