Dugogodišnja izolacija bivše Jugoslavije je ostavila traga jer sadašnji studenti nemaju naviku i potrebu da putuju u druge zemlje da vide kako tamo žive i rade njihovi vršnjaci. Miloš Bošković, predsednik udruženja studenata EESTEC sa Elektronskog fakulteta u Nišu, kaže da je u proteklih pet godina stotinak budućih elektroinženjera bilo na razmenama u nekoliko evropskih zemalja – u Nemačkoj, Španiji, Italiji, Grčkoj…
– Nikad neću zaboraviti moj boravak u Madridu od 3. do 9. marta. Bilo je fantastično što sam bio u prilici da se družim sa kolegama iz Estonije, Nemačke, Slovenije, Mađarske, Bugarske… Boravili smo na Univerzitetu u Madridu. Tamo sam video da sve što se kaže studentima, to se i ostvari. Profesori su od reči – priča Nenad Mančević, student Elektronskog fakulteta.
Predsednik EESTEC-a ističe da studenti elektronike stalno mogu da idu na razmene, ali da mali broj to želi. Studenti Univerziteta u Nišu nisu mnogo zainteresovani za odlazak u inostranstvo. Čak i kad im se nudi besplatan boravak u vidu studentskih razmena, oni su nezainteresovani i vrlo apatični.
– Evo, krajem maja imamo ponudu za razmenu u Zagrebu, ali niko od studenata sa Elektronskog fakulteta ne želi da ide. Poslao sam preko 700 mejlova i niko od kolega nije odgovorio potvrdno. Sve je plaćeno, samo treba da plate kartu do Zagreba. To i nije neka visoka cena. Čak sam ubeđen da materijalni momenat nije presudan. Jednostavno, niko ne želi da se pokrene. Njima je dovoljno da odu u Grčku na letovanje – priča Miloš.
On dodaje da profesori ne utiču na svoje studente da putuju.
– Niko ne brine ni o čemu. Studiranje nije samo bubanje i učenje. Studentski život su i druženje, žurke, putovanje intereil kartom, sretanje sa studentima drugih nacija, rasa… Naravno, potrebno je poznavanje engleskog jezika. Međutim, mnogi studenti dobro poznaju engleski, ali ne žele da idu na studentske razmene – kaže Miloš.
Međutim, mnogi pripadnici „generacije x“, koja je stasavala devedesetih godina, ni nemaju pasoš, uz gorku konstataciju „da im ne treba“.
– U vreme kada je trebalo da idem na matursku ekskurziju u inostranstvo besneo je rat, a kućni budžet bio je tanak. Kasnije je na redu bio odlazak u vojsku. A prilika za putovanje nije mi se više ukazivala, pa zbog toga nemam ni pasoš – kaže Aleksandar Stojadinović, student Elektronskog fakulteta.
Ipak, studentkinju Jelenu Savić ne napušta san o preskakanju teškog graničnog kamena s natpisom Srbija.
– Rešila sam da moje prvo putovanje u inostranstvo bude u Italiju ili Englesku. Želim da usavršim engleski i da učim italijanski jezik. Internet nikada ne može da zameni upoznavanje jedne kulture na licu mesta – kaže ova studentkinja finansijskog menadžmenta.
Brojna je i grupa studenata koji su putovali samo u najbliže zemlje, Bugarsku, Makedoniju…
– Bila sam u Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni… i to se važi kao put u inostranstvo – kaže kroz šalu Jelena Ilić, apsolvent psihologije.
Srpkinje su najlepše
– Elektronika je, u principu, muški fakultet. Nemamo mnogo koleginica. U Madridu je bila koleginica iz Estonije, koja je prelepa, plava devojka. Španjolke su lepe, ali ni iz daleka nisu lepe kao naše devojke. Kad prođete glavnom ulicom u Nišu, možete da sretnete toliko lepih devojaka, da je to prosto neverovatno – kroz smeh priča Nenad Mančević.
Izvor:Blic