Kada je Dejan Miholjčić (27) iz Sarajeva pokušao da nostrifikuje diplomu Akademije umetnosti slike (IVAS) u Beogradu, u Ministarstvu prosvete su mu se, kako kaže, smejali. Rekli su mu da Akademija na kojoj je diplomirao na odseku fotografije nije u registru, a da profesori nisu prošli verifikaciju. To je trebalo da znači da su gotovo 9.000 evra i trogodišnji trud bačeni u vodu.
Ali, ne samo za njega. S još četvoro svojih kolega Miholjčić je pre dve godine odlučio da zbog toga tuži osnivača i direktora "lažne" akademije i poznatog srpskog fotografa Nikolu Radoševića i njegovu suprugu i profesorku u toj školi Milicu Švob-Radošević. Od tada istraga nije odmakla od početka.
Radošević – majstor fotografije
Akademija umetnosti slike IVAS nalazi se u Delijskoj 3, gde je i galerija stručnog profesionalnog udruženja USUF, čiji je direktor i osnivač Nikola Radošević. U telefonskoj službi 988 kažu da galerija USUF, kao i Akademija, nisu registrovani. IVAS nema ni svoj sajt i o njoj, osim da postoji, nema nijedne druge informacije na internetu. Inače, Nikola Radošević je rođen 1926. Školovao se u Parizu, kod Kloda Anžea, a paralelno je završio i Famous Photographers School (SAD). Postdiplomske studije iste škole završio je u Minhenu. Diplomu majstora fotografije stekao je u Hamburgu 1973, a u rodnom mestu pronalazača fotografije Nisefora Niepsa, u Šalonu na Saoni, diplomu Maitre de Photographie 1974. Juče nije bilo moguće stupiti u kontakt s Nikolom Radoševićem.
– Kada sam upisao školu 2000. godine Radošević nas je dočekao s pričom o tome kako je ovo istureno odeljenje nemačke akademije, kako nigde nećemo naći niti bolje uslove, niti bolje naučiti o fotografiji, da ćemo kada završimo dobiti diplomu majstora fotografije. Polagali smo prijemni koji je bio relativno lak i bilo nas je petoro u generaciji – priča Miholjčić za Danas.
Sve je izgledalo sasvim normalno, kaže on, i niko od studenata nije mogao nijednog trenutka da posumnja da nešto nije u redu. Nikola Radošević je bio fotograf "na glasu", organizovao je velike izložbe, dovodio u Beograd poznate svetske fotografe.
– Ubrzo, ali tada je već bilo kasno, počelo je da bude sumnjivo. On i žena bili su jedini profesori, sve se svodilo na uzimanje para, a zbog sve većeg nezadovoljstva počeo sam da izbegavam da dolazim. Roditelji su me pritiskali da što pre završim, a toliko su uložili u mene da nisam mogao tek tako da im kažem da mislim da su na Akademiji prevaranti – ističe Miholjčić, koji je postao potpuno siguran da je reč o prevari kada je, kako kaže, video da je jedna žena za nekoliko meseci završila školu i počela da predaje na Akademiji.
– Završio sam školu 2003. i za majstorski ispit, odnosno diplomski, platio 2.700 evra. Dobio sam tu diplomu, ali ne i onu o završenoj školi. Kada sam otišao da je uzmem, Radošević mi je dao blanko diplomu i pri tom rekao da je sam popunim i još napišem kako sam školu završio 2001, jer je tada umro jedan od onih čiji se potpis na njoj nalazio. Na diplomi su se nalazili i potpisi dvojice profesora, za koje mi je Radošević rekao da su iz Nemačke – priča Miholjčić, dodajući da je on kasnije proverio imena tih profesora i utvrdio da nijedan od njih nije među živima, s tim što je jedan umro još 1992. godine.
Miholjčić je s još četvoro kolega, dve devojke iz Hrvatske i dvojicom momaka iz Beograda, odlučio da tuži osnivača škole.
– Na sudu smo već dve godine i od tada se ništa ne dešava. Nedavno je on prijavio policiji da smo mi ukrali i falsifikovali diplome i policija nas je odmah zvala na ispitivanje – kaže Miholjčić, koji u petak dolazi u Beograd na razgovor u policiju.
Udruženje USUF, u okviru kojeg je bila i Akademija, ističe Miholjčić, postoji još od 1973, s tim što je u to vreme imalo odobrenje od države da usavršava fotografe. Bilo je to nešto kao kurs za fotografe. U međuvremenu, Nikola Radošević je svoju zanatsku školu pretvorio u visokoobrazovnu instituciju, zaboravljajući pri tom svojim studentima da spomene "sitnicu" da im diploma neće biti priznata.
– Mi nismo jedini koje je prevario, jednu devojku je nagovorio da dođe čak iz Nemačke u Beograd, da studira ovde, jer će proći mnogo jeftinije – naglašava Dejan Miholjčić.
Studentkinja iz Nemačke napustila je školu posle prve godine, ali je ipak za to uredno dobila diplomu fotografa. Oni koji bi školu napustili posle druge godine bili su diplomirani fotografi, a "majstori fotografije" postajali bi svi oni koji za završni rad izdvoje još nekoliko hiljada evra.
Milica Švob-Radošević, u razgovoru za Danas, rekla je da joj je "teško da govori o ovoj temi, jer je ogorčena na neke od polaznika IVAS-a".
– Tačno je da su oni bili naši polaznici, ali sam ogorčena na njih i teško mi je da govorim. Pokazali su se nekorektno, a ne postoji ništa sporno jer je Akademija umetnosti slike registrovana u Nemačkoj i odeljenje u Beogradu radi u skladu s njihovim propisima i zakonima. Škola postoji decenijama i oni su uredno imali predavanja i vežbe – ističe Švob-Radošević. Ona napominje da škola postoji još od 1964. i da je uvek služila za osposobljavanje fotografa, tako da ne razume kako su studenti koji tuže Akademiju mogli da pomisle da će steći sedmi stepen stručne spreme.
– Oni su znali da je to tako. Svako od nas valjda prvo pročita nešto pre nego što potpiše – naglašava jedna od profesorki na Akademiji.
Na pitanje kolika je školarina na Akademiji i kako to da se za majstorsku diplomu mora izdvojiti toliki novac Švob-Radošević kaže da "nije tačno da je školarina toliko visoka".
– Postoje dve cifre, od toga jedan deo ne ide Akademiji ovde, već se plaća Akademiji u Minhenu koja nam ustupa licencne predmete – objašnjava Švob-Radošević. Ona napominje da su zbog svega što se desilo ona i suprug tužili studente zbog "falsifikovanja isprava".
– U prevodu diplome s nemačkog oni su dodali jednu reč koja bi na sudu išla u njihovu korist. To svakako ne sme da se radi – kaže Milica Švob-Radošević.
Dejan Miholjčić, protiv koga Milica Švob-Radošević planira da "kada se sve završi" podigne i tužbu za klevetu, kaže da je na Akademiji naučio ponešto, na primer da pomaže pri otvaranju izložbi i glumi "potrčka" profesoru koji se poslednjih godina bavio i pisanjem knjiga. On sada živi i radi u Sarajevu i ne bavi se fotografijom, iako mu je to bila velika želja. Druga velika želja mu je da roditeljima vrati hiljade evra koje su uložili u njegovo školovanje.
Izvor:Danas
