Da bi okončali studije, studenti su često prinuđeni da prihvate bilo kakav posao kako bi sebi obezbedili dovoljno novca. Međutim, studiranje i posao je teško uskladiti. Studiranje svake godine postaje sve skuplje. Ni porodice iz takozvanog srednjeg sloja ne mogu više podneti sve te troškove.
Na Beogradskom univerzitetu godišnje studira oko 70.000 studenata. Većina njih dolazi iz unutrašnjosti. Samo neki od njih uživaju studentske privilegije poput jeftinijeg smeštaja u studentskim domovima.
Najosnovniji troškovi za život i u domu iznose oko 6.000 dinara, što ih, sa ostalim izdacima potrebnim za studiranje u Beogradu, približava studentima koji žive u privatnom smeštaju.
"Ja živim isključivo od novca svojih roditelja koji pri tom nisu zaposleni i nikad nisu bili zaposleni. Žive u selu. Nemaju nikakvih redovnih primanja, tako da sam ja donekle prinuđena da ja nešto radim sa strane i tako da sam prihvatala neke poslove i preko studentske zadruge a i ovaj sada na kome trenutno radim", kaže studentkinja Rada Žunić.
Da bi uskladili obaveze i postigli sve u toku dana, slobodnog vrememena nemaju.
"Ja trenutno radim posao koji je vezan za to što studiram, mada fakultet nema nikakve veze sa tim poslom i ja nemam nikakve protekcije niti olakšice na fakultetu zbog toga što radim", navodi Žunićeva.
Studenti posao uglavnom traže direktno kod poslodavaca. Moguće rešenje su i omladinske i studentske zadruge koje nude širok spektar poslova. Kada postanete član zadruge, dobijate broj i ulazite na listu čekanja, a zatim uskoro dobijate ponudu mogućeg zaposlenja.
Koliko je teška situacija govori podatak da se ne odbijaju ni teški fizički poslovi.
"Studenti – ako rade na duže preko nas – onda im se, da kažem, meri kroz satnicu. Naš sat je, da kažem, u prvoj grupi je 125 dinara do 245 dinara, ako rade kraće, to su popularne dnevnice i one idu od 1500 do 2500 dinara", kaže Dragan Savkić, iz Zadruge studenata Univerziteta u Beoradu.
Primer Evropske unije pokazuje da je normalno da studenti rade. To su poslovi namenjeni njima kako bi obaveze na poslu uskladili sa obavezama na fakultetu i obezbedili dodatni džeparac.
Često na fakultetu studenti rade neke poslove a pri tom su oslobođeni školarina i ostalih troškova. U ovom trenutku u toku je reforma univerziteta ,a po rečima rektora, rad na fakultetu ipak je bliži postdiplomcima.
"Uvek postoji, naravno, šansa da se angažuju studenti, pogotovu završnih godina, na nekim projektima, i tehnički fakulteti angažuju studente na projektima, gde studenti dobijaju određenu materijalnu naknadu, naravno, plaćeni su kao u vidu nekog autorskog honorara, na primer, i preko zadruge, tamo gde tih poslova ima", kaže rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević.
Raditi i studirati istovremeno ostaje za sada problem. Iskustva iz okolnih zemalja pokazuju da odgovornost nadležnih u sprovođenju Bolonjske deklaracije i usvajanje evropskih normi obrazovanja mogu dati rešenje, ne samo za ovaj problem.
Izvor:b92
