Franz Ferdinand, Cypress Hill i Raveonettes nastupiće na festivlu u okviru svojih evropskih turneja. ‘’Pored kompanije Carlsberg Srbija iza ovog poduhvata stoji i Exit festival’’ izjavio je generalni direktor kompanije Carlsberg Srbija Aleksandar Radosavljević i naveo da koncept Green Festa ove godine obuhvata i zemlje regiona, Bugarsku i Hrvatsku, gde će takođe nastupiti velika imena svetske muzičke industrije.
Generalni menadžer Exit festivala, Bojan Boković je rekao da su prema njihovom mišljenju koncerti Franz Fedinand i Cypress Hill jedni od najuspešnijih festivalskih nastupa i da je zato doneta odluka da se ovi bendovi ponovo dovedu. Da podsetimo, Franz Fedinand su na festivalu nastupili 2006. godine dok su Cypress Hill zapalili tvrđavu 2005. godine.
Na pitanje novinara da li će novi koncept Green Festa biti novi grad svake godine Bošković je odgovorio da je Arena primerena umetnicima koji će nastupiti i da je jako malo bendova koji mogu da prodaju između 80 i 100 000 ulaznica, kao i da je teško uklopiti se u planove turneja bendova čak i kada se u pitanje ne dovodi novac i cena benda.
Istom prilikom najavljena je i jedisntvena nagradna igra koja će pružiti priliku svima poklonicima dobre muzike da dođu do karata za Tuborg Green fest, kao i do kompleta karata za Exit, Tuborg Green Beat i Tuborg Green festivale u regionu. Nagradna igra će trajati od 17. 03. do 31.08. 2008. godine u okviru koje će svi potrošači Tuborga od 0,5l slanjem SMS-a imati priliku da osvoje 4500 ulaznica za Tuborg Green Fest, 320 kompleta karata za Exit i 1000 karata za Tuborg Green Beat, kao i po 1000 karata za Green Fest u Hrvatskoj i Bugarskoj.
Prvi po redu Green Fest održan je prošle godine u Inđiji kada su nastupili sastavi Red Hot Chili Peppers i Kasabian.
Cypress Hill su jedan od najpopularnijih američkih hip-hop bendova sa Zapadne obale. Njihov prepoznatljiv stil, koji su razvili tokom devedesetih, varira od opuštenih latino ritmova do besnih hard-core gitarskih rifova. Predvođeni producentskom veštinom harizmatičnog DJ Muggs-a i “meketavim” rep izrazom B Real-a, Cypress Hill su postali jedan od najuticajnijih bendova na sceni. Ono po čemu su postali poznati i izvan krugova ljubitelja rep muzike je njihov predani rad na legalizaciji marihuane, što je i jedan od stalnih lajt-motiva u njihovim pesmama. Posle kultnog uspeha singla “"How I Could Just Kill a Man", ubrzo sledi objavljivanje debi albuma 1991. da bi dve godine kasnije izašao “Black Sunday”, koji ih je vinuo među zvezde zahvaljujući hit-singlu “Insane In The Brain”. Popularnost ih je drastično približila beloj publici, a to je rezultiralo čestim nastupima sa alternativnim rock bendovima i pojavljivanjem na velikim festivalima poput Lollapalooze. Treći album “ Temple of Doom ”(1995) ih predstavlja u smirenijem i mračnijem raspoloženju, bez izrazitog hita, što su i kritika i publika ispratili sa polovičnim ocenama. U naredne tri godine, bend prolazi kroz personalne izmene i solo izlete, da bi se “na mala vrata” vratili 1998. albumom “IV”. 2000. izlazi dupli “Scull & Bones”, koji predstavlja grupu u dvojakom svetlu – s jedne strane, klasično ležerni hip-hop i sa druge, rock orijentisani, agresivniji zvuk. Singl “Superstar” bio je veliki MTV hit i u potpunosti usmerio bend ka crossover sceni, što su i pokazali na sledećem albumu “Stoned Riders” (2001). 2004. godine objavili su “Till Death Do Us Part” na kom su se posebno pozabavili jamajčanskim reggae i dub uticajima, čime se vraćaju sopstvenim muzičkim počecima. www.cypresshill.com
Najpopularniji britanski i vodeći svetski indi-rok sastav današnjice Franz Ferdinand je već na samom početku karijere obezbedio mesto u istoriji svetske pop-scene kao bend sa najbržim usponom, budući da je između osnivanja 2001. i prvog većeg uspeha, maksi-singla "Darts of Pleasure" proteklo tek dve godine. Početkom milenijuma pod okriljem Škole umetnosti u Glazgovu, sreli su se gitarista Alex Kapranos, basista Robert Hardy, bubnjar Paul Thomson i multiinstrumentalista klasičnog obrazovanja Nicholas McCarthy.
Na zajednički rad ih je pokrenula ideja da naprave muziku kojaće se dopasti devojkama i naterati ih da plešu, pa su počeli sa probama u McCarthyjevoj kući. S obzirom da su stvarali pod uticajem umetničkih bendova novotalasne epohe krajem sedamdesetih, mračnih i nekomunikativnih "Joy Division" i inovativnih "Gang of Four", prava je enigma kako su u svojim namerama i uspeli, možda jednim delom i zahvaljujući primarnoj zamisli da zvuče kao Donna Summer ili Prince.
Glazgovske umetnice su njihovu muziku doživele kao savršeni soundtrack za performanse u mestu zvanom "Chateau" (na francuskom – zamak), okupljalištu mladih artista po ugledu na Vorholovu "Fabriku". Kada je policija zatvorila klub u kome je dekadencija očigledeno prelazila granice dozvoljenog, četvorka se zaputila u London, gde su nastupali kao predgrupa nešto poznatijim vršnjacima "Hot Hot Heat" i "Interpol", koji su im već posle nekoliko zajedničkih svirki gledali u leđa i polako nestajali u oblaku prašine. Ferdinandi su dodali gas i na prečac osvojili publiku ne samo na ostrvu, već i širom kontinenta, na festivalima.
Nezavisna etiketa "Domino" objavila je početkom 2004. album nazvan imenom benda koje je, kako su objasnili u jednom intervjuu, odabrano prema imenu trkačkog konja The Archduke Ferdinanda, koji je verovatno dobio ime prema austrougarskom prestolonasledniku ubijenom u Sarajevu 1914. Tako su sve prosrpske kontrovere i političke konotacije vezane za pokret Mladobosanaca i Gavrila Principa pale u vodu, a album je debitovao na 3. mestu britanske top-liste, dok ga je samo za američko tržište objavio moćniji Epic Records. Uspehu benda znatno je doprineo singl "The Dark Of The Matinee" sa pulsirajućom disko bas deonicom i reskom stakato gitarom, koji je postao mega hit na radio stanicama i u klubovima. Spot za istu numeru sa originalnom fotografijom u specifičnom sivo-zelenom koloritu izdvojio ih je od kompletne svetske produkcije i ukazao na veliki umetnički potencijal, što su u međuvremenu i opravdali narednim hit-singlovima "Take Me Out", "Michael" i "This Fire".
Nakon godine provedene na turnejama, 2005. su većim delom potrošili na studijski rad da bi u oktobru objavili drugi album "You Could Have It So Much Better". Nastavak priče sadrži uobičajene brit-pop teme poput svakodnevice, politike, vremenske prognoze, divljenja rok-dinosaurusima i, naravno, ljubavi, u prepoznatljivom pank-pop-psiho-disko fazonu kojim su svet bacili na kolena.
Izvor:Kontra magazin