Beograd – Oko 60 odsto osnovaca potuklo se u proseku pet do šest puta, a 30 odsto đaka kaže da se posle tuče oseća lepo, što znači da su motivisani da se fizički razračunavaju i ubuduće. Posle tuče "super" se oseća 13,5 odsto učenika, kao pobednika sebe vidi devet procenata, dok 7,5 odsto njih kaže da je time dobilo na popularnosti.
Postiđeno se oseća 11,5, a uplašeno 20,5 odsto đaka, pokazuju rezultati istraživanja "Zašto se učenici tuku", u kome je učestvovalo 800 đaka od petog do osmog razreda iz nekoliko beogradskih osnovnih škola.
Autor istraživanja Slobodan Malušić, specijalista pedagogije i direktor OŠ "Đura Daničić", kaže za Danas da je agresija postala naša svakodnevica i da mladi to usvajaju kao model ponašanja. S druge strane, tuča je danas i svojevrsni modni trend, a veliku odgovornost imaju i roditelji koji često daju deci loše savete poput "tebe ne sme niko da dira" i "ko te bije vrati mu", a retko kažu "hajde da vidimo kako je do tuče došlo" ili "pokušaj da izbegneš na svaki način".
Odgovorni i nastavnici
– Škola treba da podstiče i hrabri one koji znaju kako treba da se izbegne tuča, a svaki nastavnik, bez obzira na to da li je razredni starešina ili ne, treba da odvoji pet minuta na času da porazgovara sa učenicima o vaspitnim problemima. Mnogi, nažalost, nisu za to motivisani i reaguju tek kada dođe do velikih ekscesa ili kada im to pravi smetnje u radu. Škola treba da bude mesto za vannastavne aktivnosti i druženje, mlade treba angažovati u aktivnostima koje vole, jer će tako svoju negativnu energiju i agresiju kanalisati i pretvoriti u kreativnost. Jedan broj roditelja mora da promeni stav o agresiji i da decu nauči da probleme rešavaju razgovorom, a ne svađom. Velika odgovornost je i na medijima, koji bi trebalo da više ističu pozitivne i humane primere kao uzore mladima, a ne samo tuče, ubistva i slično – zaključuje Slobodan Malušić.
Na pitanje zbog čega se đaci tuku, Malušić odgovara da se dečaci obračunavaju zbog devojčica, devojčice zbog dečaka, zatim zbog ljubomore, vređanja, psovanja članova porodice, provokacija, izazivanja, nesuglasica, da bi pokazali ko je glavni, da bi bili "face", zbog besa, slave, porodičnih problema, ali i zbog sitnica. Prema rečima našeg sagovornika, povodi za tuču su slični: ljubomora vezana za simpatije, vređanje, psovanje, ponižavanje, svađa, tužakanje, zavist, bes…
Prema mišljenju 68 odsto učenika, češće se tuku pojedinci, dok 34,5 odsto tvrdi da su češći fizički obračuni između grupa. Čak polovina ispitanika je izjavila da se tuče zakazuju, što znači da u agresiju idu svesno i namerno. To podrazumeva prisustvo većeg broja učenika i navijanje, podršku onima koji se tuku, tako da i ti đaci indirektno učestvuju u agresiji. Na pitanje "kako tvoje društvo gleda na one koji se tuku", više od polovine anketiranih je izjavilo da ih smatraju hrabrim i popularnim.
– U četiri odsto slučajeva roditelji su pohvalili svoju decu koja su probleme rešavala fizičkim putem, osudili su ih u 18 odsto slučajeva, a 20 odsto je bilo kažnjeno. Zabrinjava to što veliki broj roditelja nije ništa rekao svojoj deci kad su se potukla, što znači da im je svejedno – ističe Malušić. On ocenjuje da se na osnovu istraživanja zaključuje da većina učenika zna kako treba da izbegne tuču, ali da to ne primenjuje u praksi. Nedostaje im prava komunikacija, međusobno poštovanje, razumevanje i tolerancija.
Izvor:Danas
