Home [njuz] Žene na ispitu

Žene na ispitu

38
0

ajoliegrudi.jpgOd 411.944 građana Srbije koji imaju fakultetsku diplomu – 223.097 je muškaraca i 188.847 žena, pokazuju podaci Zavoda za statistiku iz poslednjeg popisa stanovništva. U glavnom gradu je 185.417 visokoobrazovanih građana, od kojih je 89.016 pripadnica lepšeg pola.

Precizne evidencije nema, ali nezvanični podaci govore da je na najvećem i najstarijem univerzitetu u Srbiji – Beogradskom, poslednjih godina sve više studentkinja. Iako i dalje ima tipično ženskih i muških fakulteta, sve više devojaka se odlučuje za nastavak školovanja, pa je procentualni odnos oko 60 prema 40 odsto u korist žena.

– Na tehničkim fakultetima je i dalje mali broj studentkinja oko 20-25 odsto – kaže prof. dr Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta. – Mogao bi se izuzeti FON i računarski odseci na drugim fakultetima koji su interesantni devojkama, jer su vezani za posao u kancelarijama. Što se tiče nastavnog kadra, tu muškarci prednjače, pošto se žene manje odlučuju da konkurišu jer to zahteva velike obaveze i odricanja od porodice. Ipak, u svoj rektorski tim uključio sam profesorku Nedu Bokan kao prorektora.
Zanimljiv podatak je i da je u gotovo 170 godina dugoj istoriji Beogradskog univerziteta bila samo jedna žena rektor prof. dr Marija Bogdanović. Oko 30 odsto ukupnog broja nastavnika na BU su žene. U prirodnim naukama i tehnici su, uglavnom, muškarci profesori, dok su filologija, hemija, biologija i farmacija rezervisane za žene.

U odnosu na neke evropske zemlje ovo je visok procenat, jer, recimo, u Austriji, Belgiji, Nemačkoj i Holandiji na univerzitetima ima devet odsto žena profesora, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Norveškoj i Švedskoj ih je do 16 odsto, a u Rumuniji 29 odsto. Prosek za zemlje Evropske unije je 15,3 odsto.

Ipak, i pored velikog procenta žena profesorki univerziteta, prema takozvanom indeksu staklenog plafona, koji se izračunava kao odnos ukupnog broja žena na svim niovima obrazovanja prema broju žena sa najvišim stepenom obrazovanja Srbija je sa indeksom 1,07 među poslednjima u Evropi, u društvu sa Rumunijom – 1,4 i Turskom – 1,1, dok je prosek za EU – 2,1.

Epitet ženske škole već godinama nosi Pravni fakultet. Profesor Radomir Lukić je govorio da devojke upisuju prava da ne bi ostale udavače, a studentima je, kažu njegove kolege, govorio: “Blago vama. Na svakog dolazi po 200-300 kilograma mesa. Oni na tehničkim naukama dobiju po kilo, dva i zavisi šta im zapadne”.
– Oko dve trećine naših studenata su devojke – kaže prof. dr Sima Avramović sa Pravnog fakulteta. – Ipak, i pored mnogo većeg broja studentkinja, kada je reč o nastavi taj odnos se menja. Među profesorima i asistentima je i veći broj muškaraca nego žena, a gledano procentualno moglo bi se reći da je odnos 55 prema 45 odsto.

Dekan Hemijskog fakulteta prof. dr Živoslav Tešić, kaže da na jednog studenta dolaze dve studentkinje. On ističe da je oduvek bilo za nijansu veće interesovanje devojaka, ali se poslednjih godina taj procenat povećao.
– Ne znam zašto je sve veće interesovanje devojaka, možda to možemo pripisati genetici – kaže Tešić. – Nekada tipično muške fakultete Mašinski i Tehnološko-metalurški sada upisuju i devojke, dok je na medicini taj odnos pola-pola. Što se tiče nastavnog kadra na našem fakultetu sve je više koleginica, tako da se ta granica između muških i ženskih predavača polako briše.

Neki podaci govore da se u najrazvijenijim zemljama više žena upisuje na fakultete i završava ih. Na svakih 100 muškaraca u Americi koji upišu fakultet dolazi 140 žena, a u Švedskoj je čak 150 devojaka. Neki stručnjaci procenjuju da će 21. vek biti vek žena, jer će pripadnice lepšeg pola biti osposobljene za obavljanje poslova u kojima je “mozak” mnogo važniji od “mišića”.

Pre 12 godina među studentima u Sloveniji bilo je 48 odsto žena, a danas ih je oko 60 odsto. Slična situacija je i u Americi i Australiji, ali se u ovim zemljama preokret u korist žena dogodio pre deset godina. Zanimljivo je da širom sveta žene obavljaju dve trećine posla, a za to primaju 10 odsto svetskog dohotka i poseduju dva odsto dobara.

Naučnici sa univerziteta Irvin u Kaliforniji, istražujući ženski i muški mozak došli su do zaključka da muškarci u intelektualnim procesima koriste šest puta više sivu masu, a žene deset puta više belu. Ovi rezultati mogli bi objasniti zašto se žene ističu u aktivnostima koje traže kapacitet akumulacije podataka (jezičke aktivnosti), dok su muškarci bolji u matematici.     

PREDAVAČI
Najviše profesora žena ima na Filološkom fakultetu u Beogradu – 64 odsto. Slede Defektološki – 63 odsto, Arhitektonski – 48, Učiteljski i FPN sa 46, Pravni – 45, Hemijski – 43, Stomatološki – 42… Najmanje ženskih predavača je na Elektrotehničkom fakultetu – devet odsto i Mašinskom – šest.

Izvor: "V. Novosti"