Zašto 95% mladih želi da napusti Čačak

0
SHARE

auftobusOsim ekonomskog sloma Čačak više nije ni mesto u kome žele mladi da žive. Iz godine u godinu povećava se broj mladih koji odlaze iz grada tražeći bolju budućnost. Prema podacima Policijske uprave Čačak i Republičkog zavoda za statistiku godišnje ih ode oko 1.000. U potrazi za boljim životom najčešće odlaze u Beograd, Novi Sad ali i širom sveta, najviše u SAD.

„Prema podacima Zavoda za statistiku, nešto manje od 2.000 uglavnom mladih ljudi (između 20 i 35 godina) tokom prošle godine odjavilo je mesto stanovanja u Čačku. Podrazumeva se da među njima ima dosta studenata, pa im je, zapravo, najčešća destinacija Beograd, gde mnogi i ostaju zauvek. Nekima od njih prestonica je samo odskočna daska za odlazak u beli svet.“ (Večernje novosti, 24. 1. 2011. godine)

Međutim, procenat onih koji bi otišli iz Čačka je daleko veći. Prema poslednjem istraživanju NVO „Identitet“ mladi i onih srednjih godina ne vide svoju budućnost u tom gradu.

„Nažalost, Čačak danas nije grad za mladog čoveka i dramatično zvuče podaci da svi žele da odu iz njega. Prema našem poslednjem istraživanju koje smo sproveli čak 95 odsto mladih do 30 godina kao i onih srednjih godina otišli bi iz grada ako bi im se ukazala prilika za to.“ (Nikola Dunjić iz organizacije „Identitet“, Ozon radio, 1. 9. 2011. godine)

Razlozi za odlazak mladih su pre svega ekonomske prilike. Od kako je Nova Srbija na vlasti u grad na Moravi nije stigao nijedan evro stranih investicija. Loša privatizacija, nesposobnost gradske vlast da izgradi industrijsku zonu, loša selekcija kadrova uslovljena partijskim zapošljavanjem samo su neki od razloga teške ekonomske situacije.

„Za 15 godina u Čačku nije otvoren nijedan proizvodni pogon. Od Čačka kao privredno najperspektivnijeg centra u Srbiji, o čemu su svojevremeno govorili pojedini političari koji su reprezentovali ovaj grad, do ozbiljnog ekonomskog kolapsa prošlo je svega nekoliko godina.“ (Blic, 29. 9. 2010. godine)

I dok u privredi posla nema, u Javnim preduzećima i gradskoj administraciji do njega se stiže – preko partijske knjižice.

„Ova pojava je najučestalija u Turističkoj organizaciji Čačka, jer su ovde posao našli, uglavnom, rođaci stranačkih lidera vladajuće koalicije. Poznato je da je u ovoj ustanovi radi supruga Vojislava Ilića, rođenog brata Velimira Ilića, predsednika Nove Srbije. Direktor TOČ je od dolaska na ovo mesto utrostručio broj zaposelnih. Ovde je zaposlenje našao i nevenčani suprug direktorke Gradske stambene agencije, a direktor TOČ Miodrag Stevanić to i ne krije, odnosno priča da je taj čovek njegov dugogodišnji prijatelj i da ga je primio bez konkursa, na šta, tvrdi on, ima apsolutno pravo. Zauzvrat, direktorka se odužila Stevaniću, jer je u svojoj agenciji našla mesta za Stevanićevu suprugu. Nedavno je uhlebljenje u čačanskom Crvenom krstu pronašla supruga jednog člana Gradskog veća, i to uz saglasnost predsednika UO ove organizacije, koji je portparol Nove Srbije. Čačanska javnost je upoznata s tim i da je direktor jedne ustanove kulture šurak Velimira Ilića, a u JP ‘Parking servis’, ističe naš izvor, posao je našao sin potpredsednice gradske skupštine, kao i četiri odbornika grupe ‘Radikali Čačka’. Slično je i u Gradskoj upravi za finansije, Komunalnoj policiji, JP ‘Komunalac’…“ (Večernje novosti, 29. 7. 2011. godine

„U novim vrtićima primljen je 61 radnik, a senku na čitav događaj bacile su pritužbe mnogih Čačanki da su uglavnom primljeni radnici po političkim i rodbinskim vezama, kao i da je sam konkurs bio čista formalnost, jer su radna mesta već unapred bila podeljena kao kolač između koalicionih partnera na vlasti u Čačku (NS-DSS, SPS-PUPS i Radikali Čačka).“ (Press, 29. 3. 2011. godine)

Svadbe i slave – jedina zabava

A kad nema novca nema ni kvalitenog zabavnog i kulturnog programa kako bi mladi sadržajno popunili svoje slobodno vreme. Zatvorenog bazena i dalje nema, kao ni bioskopa. Zato ne treba da čudi što su mladi Čačani oformirili na Facebook-u stranicu pod nazivom Život u Čačku se sveo na tri „S“ – svadbe, sahrane i slave.

„Opisivanje kulturnog život moglo bi se, tokom godine, svesti na dva, tri značajna događaja, među kojima je svakako „Disovo proleće“. Ne pamti se kada je u Čačku održan koncert dobre rok grupe, kada je gostovala predstava nekog beogradskog pozorišta u kojoj je bilo više od pet glumaca (neuslovan čačanski Dom kulture), dok na projekcijama filmova u oronulim bioskopskim salama nema više od desetak posetilaca. Grad sa više od 100.000 stanovnika nema profesionalno pozorište niti zatvoreni bazen…“ (Večernje novosti, 24. 1. 2010. godine)

Iako gradska vlast nije sposobna da sama ponudi kvalitetan program mladim Čačanima, veoma su aktivni u sabotiranju njihovih ideja i zamisli. Iako je na inicijativu mladih grada koji su okupljeni u NVO još početkom 2010. godine usvojena skupštinska odluka o formiranju Kancelarije za mlade do realizacije ideje još uvek nije došlo, pa je Čačak danas jedan od retkih gradova koji nema kancelariju koja se bavi problemima mladih. Jedna od vladajućih stranaka, DSS, oštro je ustao protiv ideje da se u gradu osnuje Američki kutak po uzoru na druge veće gradove u Srbiji, gde bi svi posetioci mogli da iznajmljuju štampu i filmove koji dolaze iz te države, da besplatno koriste internet, kao i da aktivno učestvuju u radionicama i predavanjima na najrazličitije teme. Jedna od standardnih ponuda je učenje engleskog jezika, a projekcije dokumentarnih i igranih filmova bile bi gotovo svakodnevne. DSS je bio nemilosrdan u protivljenju iako kulturni kutak nema bilo kakve sa politikom i Kosovom što je istakla i njegova stranka u Beogradu prilikom otvaranja ovakvog prostora u glavnom gradu.

„Prvi pomen Amerike asocira na neke druge stvari koje se tiču odnosa najmoćnije države sveta prema Srbiji i građanima Srbije. To znači da su SAD u ovom trenutku lider zemalja koje su pre deceniju bombardovali ovu zemlju i koje žele da joj otmu deo teritorije.“ (predsednik GO DSS u Čačku Milan Bojović, Blic, 9. 6. 2011. godine)

Tako su novije generacije ostale i bez Kancelarije za mlade i bez Američkog kutka. Nerazumevanje mladih možda leži i u činjenici da se na funkcijama u gradu nalaze političari starosne dobi od 55 do 60 godina. Tačnije, samo jedan funkcioner ima manje od 45 godina. Kako stvari stoje, sa daljim odlivom mladih iz grada, teško da će ostati bilo kakve „mlade krvi“ koja bi osvežila i razdrmala učmalu vlast.

Izvor: Istinomer