Trećina razmišlja o samoubistvu

0
SHARE

mladost.jpgBroj mladih koji su u nekom trenutku razmišljali da sebi oduzmu život, nije zanemarljiv. Do frapantnog podatka – da je 31 odsto njih nekada u životu razmišljalo o samoubistvu – došli su istraživanjem volonteri Centra "Srce" za psihološku pomoć, emotivnu podršku i prevenciju samoubistva. Ispitivanje je obavljeno u vreme muzičkog festivala "Egzit" održanog od 12. do 15. jula.

Među mladima, prosečne starosti od 23 godine, ništa manje nisu prisutna ni negativna osećanja. Svaki treći ispitanik, a u anketi je učestvovalo 200 ljudi iz Srbije, bivših jugoslovenskih republika, Engleske i Italije, oseća strah, zbunjenost, tugu…

Pošto je istraživanje rađeno na Petrovaradinskoj tvrđavi, najviše njih, čak 85 odsto je, tada trenutno stanje opisalo kao pozitivno. Razlog velikom broju ovakvih odgovora, u centru "Srce" smatraju, je dobro raspoloženje i mesto gde su se u tom trenutku nalazili. Rezultati su pokazali i drugačiju, ne baš veselu "stranu" mladih, kada je reč o suicidu, odnosno samoubistvu. U nekom trenutku života, čak 31 odsto ispitanika (od 18 do 25 godina starosti), razmišljalo je o samoubistvu. Od toga njih 12 odsto je reklo da ima "gotov plan" kako da to učini, a sedam procenata trenutno razmišlja o suicidu!

– Zabrinjavajući je podatak da je od 195 učesnika u anketi, 16 izjavilo da je pokušalo sebi da oduzme život – ukazuje koordinator marketing tima centra "Srce" Dejan Stojičić. – O suicidu nije želelo da razgovara čak 21 odsto ispitanika. To je za njih tabu, iz ličnih razloga ili zbog toga što su u svom okruženju bili suočeni sa takvom situacijom. Anketa je rađena na našem štandu na Tvrđavi, "licem u lice".

Kao najkritičnije vreme kada se osećaju loše, zbog čega im je potrebna emotivna podrška, mladi su naveli januar, februar i oktobar, odnosno, vreme kada se polažu ispiti na fakultetima. Kao "rizičan" deo dana označeni su poslepodnevni sati – noć i veče.

Uzroci lošeg stanja među mladima, na osnovu njihovih odgovora mogu se svrstati u dve grupe. Prvu čine negativna osećanja koja kod njih izazivaju ljudi iz njihovog okruženja – roditelji, prijatelji, profesori, komšije… A opšte stanje u društvu je drugi razlog neraspoloženja i negativnih osećanja.

Mladima je kao emotivna podrška najvažnije razumevanje, zatim slede stručnost i savetovanje. Veoma im je važna i poverljivost. Opredeljuju se za ljude ili okruženje kojima mogu da veruju i "otvore dušu".

– Bitno je ne osuđivati čoveka – ističe Stojičić, napominjući da se razgovorima problem ne može rešiti, ali može da pomogne da se smanji emotivni naboj.

Lj. PRERADOVIĆ

(Preuzeto iz Novosti 17.08.07.)