Pitanje:
Imam 15 godina.Moj problem je prevelika opterecenost sta ce ljudi da kazu o meni za neki moj postupak, odnosno strah od blamiranja( da ne ispadnem jadna). Svesna sam da i sama preterujem sto se previse opterecujem za nevazne stvari, ali to se desava zbog omalovazavanja iz ranijeg perioda. Postojale su osobe koje su me ranije vredjale na racun fizickog izgleda i nekih drugih stvari, mada sam svesna da nisam ruzna niti glupa(sa svim peticama sam), ali to mi se nekako urezalo. Drugarice me cesto pitaju zasto se opterecujem bezveznim stvarima, a ja samo zelim da ne ispadnem jadna da mi se ne bi podsmevali kao nekada.Imam puno drugarica,omiljena sam u drustvu ali prosto taj prethodni period mi je uvek u glavi. Cesto utripujem da je to neki “strasan blam” nerviram se tog dana,a sutra shvatim da to nije nista. 🙂 Pomozite,unapred zahvalna 🙂
Odgovor:
Poštoavna Milice, mislim da si svoj „problem“ lepo sama definisala, opisala i objasnila način kako je on nastao kao i način kako ga ti održavaš u životu iako njega aktuelno relano nema. Većina petnaestogodišnjaka je po malo preosetljiva na to da li će se izblamirati u društvu, da li će ostaviti željeni utisak na okolinu, tj. po malo se pribojavaju da ne ispadnu „glupi“, „smotani“, „neinformisani“ i slično. Da ne kažem da se takve stvari i odraslima neretko „muvaju po glavi“. Malo je ljudi bez ikakvog „blama“ ili zebnje da negde ne ispadnu „glupi“. Predlažem ti da sebi dozvoliš da i ti u tom smislu budeš po malo nesavršena. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.
