Mladi u Srbiji bi se radije zaposlili u državnoj firmi, verujući da je to sigurniji posao od onog u privatnom sektoru.
Malo ko od njih se usudi da započne sopstveni biznis, jer nemaju podršku porodice, ni države, kao ni početni kapital.
Istraživanje svetske kompanije za sisteme plaćanja “Visa” pokazalo je da tek jedan od pet ispitanika planira da pokrene sopstveni biznih, a zbog toga što su obeshrabreni visokim rizikom, nedostatkom početnog kapitala i nestabilnom ekonomskom situacijom.
Međutim, dok dve trećine njih smatra da je promocija preduzetničkog duha jedan od prioriteta svakog društva, sagovornici Tanjuga kažu, da preduzetnička inicijativa još nije oživela u Srbiji.
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da se u Srbiji svega 3,2 odsto mladih bavi privatnim poslom, a da je u Evropi taj procenat znatno viši – čak 20,5 odsto.
To, kako kaže, pokazuje da su mladi u Srbiji dosta pasivni u odnosu na svoje vršnjake iz Evrope, kao i da se preduzetnički duh nedovoljno neguje u obrazovnom sistemu Srbije.
“To se pokazuje kao dodatni problem kod mladih. Kod nas nema mnogo preduzetničke inicijative”, napominje Rajić i dodaje da prethodne generacije nisu uspele da stvore sistem u kome bi mladi imali više šansi za preduzetništvo.
I psiholog Eleonora Vlahović smatra da obrazovni sistem, ali ni porodica ne podržavaju aktivizam i preduzimljivost kod mladih, te da ne jačaju sposobnost kojima osoba ima veću kontrolu nad svojim životom.
“Za sopstveni biznis morate iskazati inicijativu da preuzmete rizik i što je najvažnije stalno da donosite odluke i da se suočavate sa njihovim posledicama“, kazala je Tanjugu Vlahović.
Prema njenim rečima, porodica mora biti agilnija u osamostaljivanju dece i jačanju samopouzdanja. Poput Rajića i Vlahović i u Nacionalnoj službi zapošljavanja smatraju da ideja preduzetništva još nije zaživela u srpskom društvu i to u toj meri da bi se veći procenat mladih opredelio za pokretanje privatnog biznisa.
Kako navode, za započinjanje sopstvenog posla potrebno je više životnog i radnog iskustva, pa zbog toga izostaje podrška porodice i društva.
“Takodje, da bi se više mladih opredelilo za preduzetništvo, potrebna je veća institucionalna podrška države, kako finansijska tako i nefinansijska. Idealno bi bilo da postoji preduzetnička inicijativa uz dobar biznis plan sa procenom rizika poslovanja, kao i kvalitetna podrška institucija u finansijskom i logističkom smislu, poput obuke za pokretanje malog biznisa”, napominju u toj službi.
Zbog toga što ni društvo, kao ni mladi, nisu spremni da se prepuste preduzetništvu, većina njih radije bi se zaposlila u državnom sektoru, i to kako smatraju sagovornici Tanjuga, zbog toga što je taj posao “sigurniji”.
Osim sigurnosti, kako navodi Rajić, mladi se radje odlučuju da “rade” za državu i zbog redovnijih primanja. To, kako dodaje, nije samo trend u Srbiji, već u čitavoj Evropi.
“To je trend u čitavoj Evropi, pogotovo od kada je izbila ekonomske kriza. Kod nas se poslednjih godina javni sektor uvećao, dok sa druge strane, u privatnom imamo oko 35.000 firmi koje su se u proteklih četiri, pet godina zatvorile“, kazao je Rajić, dodajući da se u privatnim firmama, danas teže zadržava posao, pa da to mlade tera u državne firme.
I Vlahović, takodje, kaže da mladi smatraju posao u državnom sektoru sigurnijim i to sve zbog “repova iz bivšeg perioda”.
“Rad u državnom službi daje lažnu sigurnost, nema prevelikih zahteva, nema rizika. Pre se odlučuju za državne nego za privatne firme, pre bi da rade kod stranaca nego u domaćim kompanijama, jer domaći privatnici danas rade u polusivim i sivim zonama”, ukazala je Vlahović.
Ona, ipak, napominje da danas mladi moraju stalno da se usavršavaju, prate novine i ceo radni vek da se dokazuju.
“Najveći uspeh imaju oni koji su spremni da uče, otvoreni za promene, odgovorni, donose odluke, preuzimaju rizik i ne čekaju da im drugi reše problem“, istakla je Vlahović.
U Nacionalnoj službi zapošljavanja objašnjavaju da su neki od najvažnijih motiva koji opredeljuju mlade za odredjenog poslodavca – plata, prilike za usavršavanje, pozitivna atmosfera na poslu, mogućnost “odskočne daske za karijeru”, siguran posao, ali i dobar balans posla i privatnog života.
“Zbog trenutne situacije na tržištu rada, mladi prepoznaju da će u državnim preduzećima moći da zadovolje neke od tih motiva, a pre svega, da imaju siguran posao, redovnu platu, fiksno radno vreme i mogućnost stručnog usavršavanja“, kažu u toj službi.
U toj službi savetuju da u kriznim vremenima ne treba birati, jer je tražnja za radom manja od ponude kako u državnom tako i privatnom u sektoru.
“S tim što očekujemo da će tražnja u privatnom sektoru rasti, a u državnom opadati“, navode u Nacionalnoj službi zapošljavanja.
Izvor: B92
