Home [akcija] „HOMO LUDENS – IGRAČ KAO ČISTAČ“ DOSTUPAN NA INTERNETU

„HOMO LUDENS – IGRAČ KAO ČISTAČ“ DOSTUPAN NA INTERNETU

40
0

Najnovija edukativna interaktivna multimedija – video igra „Homo Ludens – Igrač kao čistač“ od nedavno je dostupna na veb strani www.homoludens.rs.

„Homo Ludens – Igrač kao čistač“ predstavlja jedinstven i zanimljiv spoj fotografije, animacije i igre, što veoma osvežava postojeću ponudu edukativnih video igara na internetu.Ova originalna video igra ima za cilj upoznavanje i usvajanje važećih evropskih standarda o sakupljanju, pravilnom sortiranju i odlaganju sekundarnih sirovina (bio otpad, papir, plastika, staklo, aluminijum, hemija). Igra je besplatna i namenjena svim korisnicima interneta, a posebno se obraća mlađoj publici.

Upotreba fotografije u procesu produkcije video igara predstavlja inovativan pristup, što igricu “Homo Ludens – Igrač kao čistač” izdvaja u oblasti edukativnih multimedija. Fotografije realnih lokacija simbola Beograda – Kalemegdana su izabrane kao narativ video igre jer je fotografija kao medij podjednako „čitljiva” i prepoznatljiva za sve uzraste igrača, dok prostor hiperrealnosti doprinosi boljoj identifikaciji igrača sa određenim problemima. Na taj način će “igrač” na najneposredniji način usvojiti znanje o pravilnoj upotrebi namenskih kontejnera i proširiti svest o značaju očuvanja životne sredine. U obradi fotografija korišćena je fotografska tehnika „tilt-shift”, kojom se stvara iluzija minijaturne makete, tj. vrši se svojevrsno „prevođenje” fotografije stvarne lokacije u scenu video igre. Kretanje glavnog lika Homo Ludensa se usmerava strelicama na tastaturi, a uz pomoć space-a on čisti prostor i odlaže đubre. Po uspešnom završetku igre, igrač biva upoznat sa informacijama o reciklaži i razgradljivosti materijala.

 

Igrica je doktorski umetnički rad Jovane Mirković, doktoranta na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, na programu Digitalna umetnost, koja u svom radu istražuje ulogu novih medija u edukaciji, sa fokusom na ispitivanje mogućnosti fotografije kao medija u edukativnim video igrama. Pristupajući procesu fotografisanja kao igri i koristeći fotoaparat kao igračku, ona na savremen, kompleksan, teorijski i praktično utemeljen način promišlja pojam ludizma, igre i njenog razvoja. Zbog toga je i sam naziv video igre (koja je integralni deo doktorata) preuzela  iz naslova istoimene knjige holandskog kulturologa Johana Huizinga (Johan Huizinga) u kojoj on sugeriše da je igra primaran i neophodan uslov za generacije kulture, odnosno da je karakter igre inherentan pojmu kulture. Odluka Jovane Mirković da praktični deo doktorata izvede u formi video igre zasnovana je na saznanju da je u procesu igranja koncentracija kod igrača na visokom nivou, i da igrajući se ljudi nesvesno uče. Proces učenja koji se odigrava pri igranju video igrica je identifikovan kao efikasna tehnika za reforme obrazovnih sistema.

 

Igricu je programirao Đorđe Grujičić, zvuk je radio Ivan Uzelac, a ceo projekat je izveden uz podršku Erste Banke.