Uvek su mi vise odgovarale drustvene nauke

pitanje:
Postovani Jovane, Evo sustine mog “problema” : zavrsavam gimnaziju (prirodno-matematicki smer) i treba da se na upisem fakultet. Uvek su mi vise odgovarale drustvene nauke, to sam u potpunosti shvatila kada sam se (na mamin nagovor) upisala na prirodni smer, dakle – promasaj, mada razlika nije velika.

Drustvene – ne mislim na jezike, nego na istoriju, filozofiju, sociologiju… Mama i sestra su zavrsile ekonomiju, tata elektrotehniku, ja ne bih ni jedno ni drugo. Problem je sto ja imam neku vrstu predrasude prema drustvenim fakultetima – da su za strebere, da nisu logicni, da su laksi od prirodnih ili tehnickih, cak sam cula misljenja pojedinaca sa Fakulteta vet.med. “ma kakvi drustvenjaci, oni su zaboravili gde im se fakultet nalazi” (posto su kod njih obavezne vezbe u vecem broju, pa su primorani da provode po ceo dan na fakuletu, dok kod drustvenjaka to nije slucaj). Moja prva rodjaka (cerka tatinog rodjenog brata, dakle mog strica) studira ETF i ona i svi sa njenog fakulteta pricaju istu pricu, svi su “Bogom dani” (sami tako kazu), Filozofski, FON, FPN i slicno su “glupi fakulteti”, lako se zavrsavaju… kako to sve vec ide. Nekako logicki razmisljam, lakse mi je da se pomucim nekih 4-5-6 godina sa fakultetom pa da posle imam vecu mogucnost zaposlenja i veci ugled, naravno, opet dolazimo do onoga – ljubav prema poslu koji obavljas ceo radni vek. Mi smo, ipak, na Balkanu i mnostvo je balkanoida oko nas, predrasude, kompleksi su vrlo zastupljeni, nazalost. Naravno, u kombinaciji sa tudjim predstavama i ideologijama koje nesvesno prihvatam. Toliko o tome. Pozdrav.

Poštovana Boajna, iz tvog pisma sam razumeo da je tvoja dilema kojom mučiš sebe, da li da izabereš ono što se sviđa drugima (što si već jednom uradila upisom srednje škole koju je želela tvoja majka a ne ti) ili ono što se sviđa tebi. Drugim rečima, mučiš sebe dilemom da li da preuzmeš ličnu odgovornost za određeni životni izbor ili da tu odgovornost prepustiš svojim prijateljima i roditeljima. Iz tvog pisma proizilazi da ti se čini da će te prijatelji i roditelji manje vrednovati ako napraviš svoj izbor, tj. da će te više vrednovati ako pogaziš svoj izbor i izabereš njihov. Ispada i da si izabrala da tvoj kriterijum za vrednovanje sebe definišu drugi. Sada, na kraju srednje škole, nakon tvog punoletstva, osim izbora studija, možda važnija pitanja koja iščekuju tvoj odgovor su: Ko je odgovoran za tvoj život? Na osnovu čijeg kriterijuma vrednuješ sebe – svog ili tuđeg? Kako si sa razlikama, različitostima među ljudima, preferencijama, izborima, životnim stilovima, profesijama – daješ li drugima i sebi pravo na različitost? Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.