Sve je više mladih korisnika centra za stara lica. U starački dom dolaze i osobe od tridesetak godina, koje su materijalno i stambeno su neobezbeđene. U centrima za stara lica sve je više mladih korisnika. Osobe koje ne mogu da brinu o sebi, a materijalno su i stambeno neobezbeđene, već sa tridesetak godina pokucaju na vrata staračkog doma.
Stručne službe, kada je to moguće, pokušavaju da mlađe štićenike, kada se njihovo stanje stabilizuje, vrate životu van doma.
Sa 33 godine, Dejana je najmlađa osoba u somborskom Domu za negu i stara lica, u koji je, zajedno sa ocem, došla pre godinu dana.
“Kuća mi se srušila, sve mi se srušilo i kisne. Dolazila je glavna komisija i milicija”, kaže 33-godišnja Dejana Jelača.
Branislav je zbog problema sa alkoholom izgubio sve, pa je, nakon lečenja, dom bio jedino utočište.
“Ja znam da meni nije mesto ovde jer ja odskačem, ali sam se uklopio. Prija mi ova okolina, prija mi društvo, prijaju mi ljudi. To me uopšte ne iritira, niti me nervira”, ističe Branislav Sečujski, star 56 godina.
Mlađi ljudi upućeni su na dom za stare, uglavnom zbog hroničnih oboljenja i nemogućnosti porodice da o njima brine.
“Doživeo sam moždani udar, nisam mogao da se brinem o sebi i ovde mi se učinilo da je najbolje. Planirao sam ranije da izađem iz doma, ali sam se predomislio, pošto mi je ovde dobro i nemam problem s tim što sam mlađi”, kaže 48-godišnji Tibor Farkaš.
Četvrtina korisnika mlađe dobi
Dom za negu i stara lica u Somboru broji oko 200 korisnika, a četvrtina je mlađe životne dobi odnosno, ima ispod 65 godina.
“Određenim mlađim korisnicima verovatno bilo bolje u specijalizovanim ustanovama. Nažalost, te specijalizovane ustanove često imaju veoma dugu listu čekanja na prijem i one su zapravo domovi koji su predviđeni za smeštaj korisnika kojima je potrebna usko-specifična nega zbog njihovih usko-specifičnih problema”, smatra psiholog Gerontološkog centra iz Sombora Lea Jelena Zorić.
Na listi mogućih mesta za zbrinjavanje, kada je reč o mlađim ljudima, domovi za stare na poslednjem su mestu.
“Profesionalni standardi u radu obavezuju da, pre nego što se osoba domski zbrine, da se pokuša sa drugim vidovima ili uslugama. Ako se te usluge ne mogu da se obezbede u zajednici, onda se kao oblik zaštite primenjuje smeštaj u ustanove”, napominje Nevena Vujin iz Centra za socijalni rad u Somboru.
I boravak u hraniteljskim porodicama za bolesna i nemoćna lica kojima je potrebno zbrinjavanje, predviđen je zakonom. Ipak, takva praksa u našoj zemlji, kao i u regionu, prava je retkost.
Izvor: RTS
