Naša zemlja prva u regionu po broju korisnika najpopularnije društvene mreže. Otvoreno 2,7 miliona naloga. Mladi najčešći korisnici.
Za deset evra mesečno, „lajkujem“ vaše Facebook profile, statuse i fotografije… Ovo je samo jedan od mnogih internet oglasa, koji najbolje opisuje koliko je virus Facebooka zahvatio celu Srbiju. Zato i ne treba da čudi što je naša zemlja, sa čak 2.716.340 otvorenih naloga na ovoj društvenoj mreži prva u regionu, 17. u Evropi, a da se od decembra 2009. godine do danas broj korisnika u Srbiji uvećao za oko 40 procenata.
Istraživanja pokuazuju da Facebook u Srbiji više koriste muškarci (56 odsto) u odnosu na žene (44 odsto), a najviše osobe između 18 i 34 godina (61 odsto). Ipak, iznenađuje činjenica da je najveći trend rasta korisnika u starosnoj grupi preko 65 godina.
Podatak o velikom broju Srba „prikačenih“ na Facebook, dodatno dobija na težini ako se uzme u obzir da tek svaki drugi stanovnik naše zemlje koristi internet, što je znatno ispod evropskog proseka (u razvijenim državama taj broj iznosi i više od 95 odsto).
Uz Facebook se danas leže i budi. Koliko je ova pojava uzela maha, najbolje govori podatak da su mnoge domaće, kao i strane firme, uz pomoć internet administratora, zabranile zaposlenima da koriste Facebook dok su na poslu, jer ova vrsta socijalne razbibrige bitno smanjuje produktivnost. Kazne za nepoštovanje zabrane često su veoma rigorozne.
Otkud tolika pomama za Facebookom u Srbiji? Jedan od glavnih razloga leži u činjenici da su Srbi oduvek bili druželjubivi i srdačni. Danas, kada su kafane gotovo nestale, Facebook je postao sinonim za druženje.
Druženje
“Danas je časovnik gospodar situacije. Ljudi su u konstantnoj jurnjavi za novcem tako da često nemaju vremena za društveni život, po kojem smo nekada bili poznati. Sve dok imamo ovakav pogrešan sistem vrednosti, bićemo osuđeni na sterilni Facebook, a pravog druženja će biti sve manje”, objašnjava sociolog Ratko Božović.
Naš sagovornik ističe da veliki broj Facebook korisnika zapravo pokazuje da naši ljudi nesvesno traže druženje i prisnost, koji su bili odlika nekog prošlog vremena.
“Otuđenje među ljudima u savremenom svetu je uzelo danak i u Srbiji. Nije to nova pojava, ali sada imamo ekspanziju internet društvenih mreža, koje stvaraju samo privid druženja i susreta. Tu je bitan kvantitet, umesto kvaliteta prijateljstva, što je potpuno pogrešno. Ljudi se takmiče da imaju što veći broj takozvanih virtuelnih prijatelja, a cifre dostižu i po nekoliko hiljada. Umesto prave komunikacije, savremeni čovek je izabrao tehničku. To možda deluje kao napredak civilizacije, ali je zapravo veliki korak unazad”, naglašava Božović.
Facebook nam omogućava i da lako „zavirimo u tuđa dvorišta“, što je takođe jedna od omiljenih srpskih navika. Ne treba zaboraviti ni želju za samoproklamovanjem. Ono se lako uočava kod osoba koje često „osvežavaju“ svoje statuse i ubacuju nove „pozerske“ fotografije.
Zapanjujuć je podatak da je čak 40 procenata korisnika društvenih mreža kod nas i u svetu spremno da već prilikom virtuelnog upoznavanja potpunom strancu otkrije baš sve o sebi, čak i najintimnije informacije, što je izazvalo velike polemike oko bezbednosti članova FB mreže.
U svetu trenutno postoji čak 642,5 miliona članova, a prema procenama, do 2012. godine ova mreža će imati milijardu korisnika! Zemlja sa najviše FB naloga na svetu je SAD (153 miliona), dok je u Evropi prva Velika Britanija (više od 30 miliona). U našem okruženju, Hrvatska ima 1,37 miliona, BiH milion, Makedonija 838.000, Slovenija 650.000, a Crna Gora 269.000 korisnika.
“Popularnost društvenih internet mreža poput Facebooka je planetarni fenomen, koji se odražava i na Srbiju. S jedne strane, to je dobar dopunski vid druženja, ali isključivo kao takav. Međutim, može da bude opasno ako virtuelno druženje u potpunosti zameni obično jer vodi u otuđenje”, konstatuje psiholog Žarko Trebješanin.
Posebno brine podatak da ovakav način života prihvataju pre svega deca i mladi, koji smatraju da onaj ko nema profil na „Fejsu“ nije u trendu. Psiholozi i pedagozi ističu da se među ljudima, a naročito najmlađima, pojavio strah od kontakta licem u lice, da se u razgovoru koristi sve manje reči i da se sagovornici osećaju neprijatno
. I mladi u Srbiji emocije pretežno izražavaju virtuelno (putem „smajlija“, srca…), na društvenim mrežama i porukama na mobilnom telefonu, jer se tako osećaju opuštenije i samopouzdanije, a taj način „muvanja“ im je bliži i prihvatljiviji od neposrednog razgovora.
Zavisnici
To što Facebook danas najviše koriste mladi i deca znači da će uskoro stasati mnoge generacije, kojima će ovakav oblik komunikacije i druženja biti standardni, pa možda i najprihvatljiviji, upozorava Trebješanin.
Sve je veći i broj zavisnika od Facebooka. Prema rezultatima istraživanja Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, polovina zavisnika od interneta je upravo zavisna od popularnog Fejsa, a druga polovina od kompjuterskih igrica.
U Institutu objašnjavaju da vreme koje se provodi da Facebook samo po sebi nije dovoljno da bi se postavila dijagnoza zavisnosti. Uslov je da to vreme progresivno raste, da osoba ne može da se odupre želji da pogleda šta se dešava na Facebooku i da se oseća nervozno kada u blizini nema tehnoloških uređaja koji joj pomažu da bude u vezi sa svojim „frendovima“.
Za razvijanje zavisnosti, najčešće je potrebno oko godinu dana. Ako osoba počne da menja statuse nekoliko puta na dan i komentariše sva dešavanja u životu svih svojih prijatelja na Facebooku (s kojima bi,inače, mogla da se viđa) psiholozi upozoravaju da je reč o razvijenoj zavisnosti od ove socijalne mreže.
Koliko je Facebook danas postao moćan i uticajan, ne samo kod nas, već i u celom svetu, najbolje pokazuje to što se preko njega organizuju i sprovode čak i političke demonstracije, što je nedavno viđeno u nekoliko arapskih zemalja, ali i u susednoj Hrvatskoj.
Takođe, antiglobalisti ističu da su Facebook i generalno internet, postali poslednje mesto slobode govora i sredstvo za političke promene.
Korisnici, profili, partneri…
Jedna od 11 osoba na svetu ima profil na Facebooku
Osam zahteva za prijateljstvo dobije prosečan korisnik svakog meseca
25 odsto poslodavaca priznaje da je odbilo kandidata za neki posao posle provere njegovog profila na Facebooku.
27 odsto korisnika ne obelodanjuje svoj ljubavni status
42 odsto muškaraca i 63 odsto žena koji imaju profil priznaju da su ih koristili da bi potražili svoje bivše partnere
104 godine ima Lilijan Lov, bakica za koju se veruje da je najstarija osoba na svetu koja ima profil na Facebook
130 FB prijatelja ima prosečan korisnik
600 prijatelja imala je na Facebooku časna sestra Marija
Hesus Galan, pre nego što je zamoljena da napusti manastir jer je previše vremena provodila na sajtu za druženje
700 minuta mesečno prosečan korisnik potroši na Facebook
66.168 fotografija se „taguje“ svakog minuta
35 miliona ljudi menja svoj status svakog dana (od „u braku“ do „doručkovao sam…“)
Na 76 jezika i dijalekata je preveden Facebook
Facebook je osnovan 2004. godine u studentskoj sobi Univerziteta Harvard. Prema poslednjim procenama, njegova vrednost iznosi neverovatnih 15 milijardi dolara. Čak 24 odsto deonica kompanije je u vlasništvu osnivača Facebooka Marka Cukerberga.
Među akcionarima su i Šon Parker (četiri odsto), Eduardo Saverin (Cukerbergov cimer sa koledža, pet odsto), ali i Microsoft (1,3 odsto).
Izvor: Novosti
