Studenti i zaposleni na fakultetima i visokoškolskim ustanovama u Srbiji, nakon desetodnevnog odmora i spajanja novogodišnjih i božićnih praznika, danas su se vratili redovnim aktivnostima.
Na fakultetima se završava nastava i drugi oblici rada u jesenjem odnosno zimskom semestru i počinju pripreme za januarsko-februarski ispitni rok.
Ustanove su planom rada uglavnom već nadoknadile neradne dane tokom Nove godine i Božića, a studenti iz unutrašnjosti Srbije, koji studiraju u Beogradu iskoristili su praznike za posete porodicama.
Uslovna kategorija upisa godine na visokoškolskim ustanovama postojaće još ove godine, a potom se prelazi na studiranje po principu “godina za godinu”, polaganje svih ispita u dva semestra.
– Do tada se moraju reformisati nastavni planovi i programi, kako bi studenti mogli da ispune obaveze – rekao je rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević.
S druge strane, prema rečima rektora, i akademci moraju da rade drugačije nego što su navikli, ne mogu da spremaju ispit pred sam rok, što znači da moraju učiti tokom celog semestra.
Prema rečima predsednice Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta prof dr Vere Vujčić, studenti koji uče po principima Bolonjske deklaracije sedmično treba da rade 40 sati, ili punu radnu nedelju, da bi ostvarili ukupno predviđenih 60 bodova.
– Međutim, naši naši studenti i dalje ne dolaze redovno na predavanja i vežbe i rade mnogo manje od predviđenih 40 sati sedmično – rekla je Vujčićeva ranije, ističući da takav model podseća na gimnazijski način rada.
Kako je objasnila predsednica Komisije, jedan bod odgovara 30-časovnom angažovanju na predavanjima, drugim aktivnostima i u učenju kod kod kuće, što znači da u školskoj godini akademci treba da rade 1.800 sati u oba semestra i tokom spremanja ispita.
Studenti tokom godine imaju po 15 radnih nedelja u svakom semestru, 15 sedmica za ispite i preostalih sedam nedelja za raspust i odmor.
Prosečno, studenti treba da rade 20 sati sedmično na fakultetu i 20 časova kod kuće, što znači 40 sati nedeljno, a kada se tih 40 sati pomnoži sa 45 sedmica, dobija se da studenti treba da rade 1.800 sati godišnje.
Bolonjska deklaracija traži od akademaca svakodnevno angažovanje, redovan dolazak na nastavu i prisustvo na vežbama, aktivnije uključivanje u druge obaveze, kao i da se dobar deo vremena kod kuće provodi u učenju.
U osnovnim i srednjim školama u toku je zimski raspust i đaci se vraćaju na nastavu 17. januara.
