Home [njuz] Čekaće posao, a ako ga ne bude, idu u svet

Čekaće posao, a ako ga ne bude, idu u svet

79
0

mladi10Nagrada od po 30.000 dinara i diploma zadužbine Nikole Spasića predstavlja satisfakciju, ali tek sada predstoji prava borba za posao, zajedničko je mišljenje Marije Klačar i Dušana Nikolića, diplomiranih studenata Medicinskog i Poljoprivrednog fakulteta Beogradskog univerziteta, koji su sa još 11 studenata sa prosekom ocena iznad 9,45 nagrađeni prošle nedelje u Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar Marković”.

Ukoliko u indeksu na kraju studiranja imate sve same desetke i svega dve devetke, u većini država trebalo bi sami da birate životni put. Ipak, Marija, koja trenutno stažira u KBC “Zemun”, nije sigurna da će ovde imati tu privilegiju.

 

– Posle staža očekuje me državni ispit, a potom se nadam da ću se zaposliti i uporedo upisati postdiplomske studije. To su za sada ipak samo moje želje, pošto trenutno nema slobodnog mesta ni na jednom od tri odeljenja koja priželjkujem – priča dvadesetpetogodišnja Marija, rodom iz Pljevalja, koja je studije medicine završila u roku u junu ove godine. Na pomen da u inostranstvu ne bi morala da brine za posao, Marija odmahuje glavom.

 

– Želim da se usavršavam u Beogradu. Imam strpljenja, ali ukoliko do kraja stažiranja ne bude posla, neću praviti kompromise i gledaću da odem iz zemlje – objašnjava Marija.

 

Nažalost, slično razmišlja i dvadesetčetvorogodišnji Dušan Nikolić, koji je u junu diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu sa prosekom 9,55.

 

– Upisao sam doktorske studije na Katedri za fitopatologiju, a voleo bih da uporedo radim u nekoj firmi na zaštiti bilja. Ipak, iz iskustva starijih kolega vidim da ću teško naći posao – kaže Dušan, koji je rođen u mestu Mačkovac kod Kruševca. Pošto je konkurisao za stipendiju Vlade Srbije za postdiplomske studije, Dušan očekuje da će najmanje još tri godine provesti u Beogradu.

 

– Najrealnije je da se bavim naučnim radom na fakultetu. Budućnost vidim ovde, mada nije isključeno da, ukoliko ne mogu da ostvarim želje, odem iz zemlje – kaže Dušan.

 

Nisu poništavali ocene
Iako su desetke vremenom postale sastavni deo njihovog studiranja, ni Marija ni Dušan nisu se, kako kažu, opterećivali prosekom.
– Gledao sam što pre da završim fakultet i nisam nijednom odustajao na ispitu ili poništavao dobijenu ocenu. Tako mi je, na primer, iz prve godine ostala šestica iz matematike – ističe Dušan i dodaje da je tokom studiranja učio gotovo svakog dana, ali da je oraganizovao slobodno vreme i provodio se kao i svi njegovi prijatelji.

 Izvor:Blic