Srbija, i pored svih negativnih efekata ekonomske krize, nije toliko osetila problem nezaposlenosti koliko je mogla i, ako govorimo o zemljama zapadnog Balkana, u ovom trenutku se nalazimo u boljoj situaciji od Makedonije i BiH, a u nešto smo slabijoj poziciji od Hrvatske.
Ovako Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, u razgovoru za “Novosti” objašnjava vrtoglavu brojku od 737.000 prezimena koja su ispisana na evidenciji ove službe.
– I kod nas je, naravno, kao i svuda u Evropi i svetu, došlo do porasta broja nezaposlenih od početka krize i taj broj je od oktobra 2008. do danas povećan za više od 19.000 ljudi. Međutim, u poslednjih godinu dana beležimo pozitivan trend – u odnosu na jul prošle godine spisak je kraći za gotovo 20.000 ljudi.
Pogledamo li strukturu nezaposlenih u Srbiji, vidimo da nije sve u brojkama i da je na spiskovima najviše mladih ljudi…
– Tačno je da ima puno mladih, ali postoje stereotipi da oni dugo čekaju na zaposlenje jer, u odnosu na prosečno čekanje, koje je 3,7 godina, kod mladih je 1,9 godina, dakle upola kraće.
*Može li se to ikako popraviti?
– Prvenstveno se može uticati boljim usklađivanjem obrazovanja sa tržištem rada. U tom smislu smo sa Evropskom komisijom napravili projekat koji podrazumeva da se daju “inputi” Ministarstvu prosvete, koje će potom školama po Srbiji predočavati koja bi sve zanimanja mogla biti atraktivna u budućem periodu.
*Ima pritužbi i na kvalifikacije mladih kadrova.
– Na našoj evidenciji je svega 40.000 onih sa fakultetom. A, s druge strane, poslodavci ukazuju da naši mladi kadrovi imaju često samo opšta i teoretska znanja, a malo praktičnog. Pokušavamo bar malo da utičemo tako što mladim ljudima pružamo neformalno obrazovanje kroz dodatnu obuku. Tu je i program “Prva šansa”, kroz koji je 2009. zaposleno više od 15.000 pripravnika, a u 2010. biće zaposleno oko 10.000 mladih.
*Ipak, sve je više programa koji upućuju naše mlade stručnjake u inostranstvo. Da li će to promeniti strukturu nezposlenosti kod nas?
– Jedna od naših uloga jeste i posredovanje u zapošljavanju, pa i prema inostranstvu. U poslednjem konkretnom slučaju nemačka zdravstvena ustanova je tražila 20 lekara i mi smo objavili konkurs. Bilo bi idealno da svi obrazovani ljudi ostanu da rade ovde, ali činjenica je da je na birou 1.800 lekara.
*Imamo takav primer i sa mašinskim inženjerima. Koliko je to isplativo ako se uzme u obzir da je naša zemlja školovala stručnjake, a potom ih šalje preko granice.
– Ne treba rešavati problem odlaska mladih tako što od njih krijemo informaciju. Činjenica je da su Nemačkoj potrebni inženjeri, lekari i ostali mladi stručnjaci, ali ne traže oni sve te radnike iz Srbije. Ulaskom u EU moraćemo da se priviknemo na potpunu liberalizaciju tržišta rada kao jednu od evropskih najvećih vrednosti.
*Počela je i primena kvotnog sistema u obaveznom zapošljavanju invalida. Koliko se do sada odmaklo?
– Od početka sprovođenja zakona, od maja prošle godine, zaposlilo se 1.958 osoba.
*S obzirom na to da 20.000 osoba sa invaliditetom čeka posao, ne može se reći da je pomak značajan. Šta su prepreke?
– Jedna od najvećih smetnji u njihovom zapošljavanju je loša kvalifikaciona struktura. Samo jedan odsto ima završen fakultet, a to je pet puta lošiji prosek u odnosu na ostalu populaciju.
PRIKRIVENI
*Prema analizi Republičkog zavoda za statistiku, nezaposlenih je “samo” 573.000. Gde je ta razlika od 200.000 prezimena u odnosu na evidenciju nezaposlenih koju vi vodite?
– Preko NSZ jedna grupa zaista traži posao, drugi rade u sivoj ekonomiji, a treći su na birou samo da bi ostvarili neka od prava koja im po zakonu pripadaju. Nekada su to samo dokumenta, a nekada naknade, besplatan prevoz…
MERE I REZULTATI
*Da li su značajnije rezultate u popravljanju slike na tržištu rada dale mere koje ste preduzeli na osnovu naloga Vlade Srbije? – Zahvaljujući tim merama od početka ove godine posao je našlo 112.000 nezaposlenih sa naše evidencije, a više od 400.000 je dobilo neku od podrški NSZ.
Izvor:Novosti
