Akademci, čak i kada žive u domu, mesečno potroše prosečnu srpsku platu, a njihovi roditelji treba da im šalju bar 300 evra mesečno.
Roditelji studenata iz unutrašnjosti koji na jesen kreću na fakultet moraće mesečno da im obezbede najmanje 300 evra za školovanje, piše “Press“.
To nije nimalo lako ako se zna da je prosečna srpska plata 33.463 dinara, a da studentu, pod uslovom da živi u domu, treba približno toliko da izgura mesec dana u prestonici.
Akademcima je najjeftinije ako borave u domovima, gde po ceni od 880 do 1.430 dinara mesečno, u zavisnosti od kategorije sobe, mogu da se posvete učenju.
Ali problem je što svake jeseni na studije u prestonicu stiže oko 10.000 brucoša, a mesta u domovima ima samo za njih 1.000. To znači da je 9.000 brucoša prinuđeno da potraži privatni smeštaj.
Pomoćnik ministra prosvete Zoran Trninić potvrđuje da za mesto u nekom od beogradskih studentskih domova svake godine konkuriše duplo više brucoša nego što ima raspoloživih smeštajnih kapaciteta!
“Mesta ima za 1.000 brucoša, a konkuriše njih 2.000. Razlog velikog interesovanja, osim povoljnijih cena smeštaja i ishrane, leži i u činjenici da su uslovi u većini studentskih domova bolji nego ranije.
Prošle godine smo renovirali i sredili više od 3.500 mesta. Sve ankete koje su rađene u poslednje vreme pokazuju da su studenti koji žive u domovima uglavnom zadovoljni”, ističe Trninić.
Ivana Gavrić iz Sremske Mitrovice, studentkinja treće godine Filološkog fakulteta u Beogradu, kaže za “Press” da iako stanuje u domu, njeni roditelji moraju da izdvoje više od 50 odsto ukupnih mesečnih primanja da bi je školovali!
“Celu maminu platu, koja je negde oko 35.000, roditelji šalju meni. Dobar sam student, trudim se da očistim godinu na vreme da bih sačuvala mesto u domu. Moji sigurno ne bi mogli da mi plaćaju skupe podstanarske sobe u Beogradu.
Smeštaj i hrana u domu nisu skupi, ali sve ostalo jeste. U grad retko izlazim, ceo moj studentski život uglavnom se odvija na relaciji dom – fakultet. Ali i pored toga, roditelji mi svaki mesec, osim za dom, šalju još 200-250 evra. Toliko o našem besplatnom školstvu”, priča Ivana Gavrić.
Studenti koji ne uspeju da dobiju mesto u domu kažu da im za preskup privatni smeštaj i ostale troškove mesečno treba najmanje 300 evra, pod uslovom da vode računa o svakom potrošenom dinaru.
Za male stanove u delovima grada udaljenim od centra potrebno je izdvojiti od 150 do 200 evra mesečno, a za dvosoban stan od 200 do 300 evra.
Studenti uglavnom traže stanove u “krugu dvojke”, ali i na Voždovcu, Novom Beogradu i Karaburmi, da bi bili što bliže fakultetima.
Mila Rakić iz Kuršumlije, studentkinja prve godine Filološkog fakulteta, stanuje privatno u beogradskom naselju Mirijevo. Ona i njena sestra, koja radi u jednoj privatnoj firmi, iznajmljuju skroman jednosoban stan za 200 evra mesečno.
“Za hranu nam ode još 100-150 evra i pored onoga što nam roditelji pošalju. Studiranje je u današnje vreme postalo luksuz, jer za to treba mnogo novca, a primanja naših roditelja nikada nisu bila manja.
“Bolonja” podrazumeva da ceo dan provodimo na fakultetu i ne dozvoljava nam da radimo uz studije, pa svi troškovi našeg školovanja padaju na teret roditelja. Ja imam tu sreću da mi pomaže sestra, koja je zaposlena”, priča Mila Rakić.
Ona se žali da joj njen skroman studentski budžet ne dozvoljava česte izlaske u grad.
“To sebi mogu da priušte samo studenti iz Beograda, dok se mi koji dolazimo iz unutrašnjosti odričemo svega. Na sreću, na budžetu sam, pa bar ne moram da plaćam školarinu”, kaže Mila Rakić.
Ona priznaje da je najteže njenim kolegama koji pored skupih stanarina moraju da plate i školarine, jer one na fakultetima Univerziteta u Beogradu iznose od 45.000 do 240.000 dinara i, prema pojedinim analizama, najskuplje su u regionu, prenosi “Press”.
Izvor: MONDO
