Najviše mesta i ove godine ima na Univerzitetu u Beogradu i na fakultetima ekonomske i pravne struke. – Potrebno pripremiti od 1.000 do 15.000 dinara. Na fakultetima i visokim školama čiji je osnivač država danas počinje prvi upisni rok.
Šansu da dođu do brucoškog indeksa imaju svi mladi koji su završili srednju školu, pod uslovom da polože prijemni ispit i da se po broju bodova nađu u okviru upisne kvote željene visokoškolske institucije. Najviše mesta i ove godine ima na Univerzitetu u Beogradu i na fakultetima ekonomske i pravne struke.
Ono što je važno za početak upisnog roka jeste to da kandidati pripreme odgovarajuća dokumenta i novac za polaganje prijemnog ispita. Prijavljivanje je naredna tri dana, dakle od 23. do 25. juna, a uz prijavni list i originalna dokumenta koja se pokazuju na uvid, predaju se fotokopije maturske diplome i svedočanstva sva četiri razreda. Na pojedinim fakultetima i visokim školama traže i izvod iz matične knjige rođenih, a u zavisnosti od struke i lekarsko uverenje.
Visokoškolske ustanove su različito procenile troškove organizacije prijemnog ispita, pa će budući brucoši za proveru znanja plaćati od 1.000 do 8.000 dinara. Najniža nadoknada je na visokim školama sa Kosmeta, na Novosadskom univerzitetu je uglavnom ujednačeno oko 6.000 dinara, a ima i zanimljivih rešenja poput Filozofskog fakulteta, na kojem je potrebno uplatiti 7.935 dinara. Još jedno upozorenje za one koji su zainteresovani za upis Univerziteta u Novom Sadu – oni koji steknu pravo na brucoški indeks, plaćaće i troškove upisa i osiguranja (Tehnološki 6.500, Pravni 6.900), a na medicini se uz 6.000 dinara za prijemni, plaća i 5.000 dinara za upis i osiguranje, plus još 500 dinara za rad studentske organizacije na ovom fakultetu.
Na državnom univerzitetu u Novom Pazaru kandidati će plaćati 4.000 dinara za proveru znanja, a onda još toliko za troškove upisa ukoliko steknu pravo na indeks.
Prema upisnom kalendaru, prijemni ispiti će na fakultetima biti od 28. do 30. juna, a na visokim školama od 29. juna do 2. jula. Neophodan uslov za izlazak na proveru znanja je lična karta ili pasoš, zbog provera identiteta. Prijemni ispit obuhvata sadržaje koje su đaci učili tokom srednje škole. Maksimalan broj bodova je 100, s tim što sve petice donose 40 poena, a 60 perfektno urađen prijemni ispit.
Pod opštim uspehom u srednjoj školi podrazumeva se zbir prosečnih ocena iz svih predmeta u prvom, drugom, trećem i četvrtom razredu pomnožen sa dva. Po ovom osnovu kandidat može steći najmanje 16 poena. Prosečne ocene i opšti uspeh se računaju po pravilima zaokruživanja na dve decimale.
Posle prijemnog ispita, fakultet i visoka škola utvrđuju jedinstvenu rang-listu. Upisni prag za samofinansirajući status je 30, a za budžetski 51 poen. U praksi to naravno nije tako, pa su ranijih godina sa budžeta, na recimo geografiji, otpadali i oni sa 90 poena.
Ono što je još važno za kandidate da znaju jeste to da imaju pravo na žalbu ukoliko smatraju da su oštećeni na prijemnom ispitu. Prvo se podnosi prigovor dekanu, odnosno direktoru škole, i to u roku od 24 časa od objavljivanja liste, a ukoliko kandidat bude nezadovoljan i po dobijanju odgovora, može da podnese žalbu Savetu visokoškolske ustanove, koji je dužan da odgovori u roku od 48 sati. Tek posle odlučivanja o svim žalbama, formira se konačna rang-lista, koja je osnov za upis nove generacije brucoša.
Oni čije se ime bude našlo iznad crte za upis treba da pripreme indeks, dva obrasca ŠV-20, originalna dokumenta, dve ili tri fotografije tačno određenih dimenzija (proveriti na fakultetu) i novac potreban za upis, osiguranje i školarinu.
Većina fakulteta je ostala na nivou prošlogodišnjih cena studija, školarina se može platiti na nekoliko rata, ali ju je jedan broj podigao za 10, odnosno 12 odsto, koliko po njihovim procenama iznosi inflacija.
Državljani Srbije koji su srednju školu završili u inostranstvu školuju se pod istim uslovima kao i ostali državljani Srbije, uključujući i pravo na budžetsko finansiranje. Ukoliko ovi kandidati nemaju nostrifikovana dokumenta potrebna za upis u prvom roku, fakultet, škola im moraju omogućiti da konkurišu u septembru. Tada će im takođe biti potrebna nostrifikovana svedočanstva. Oni se upisuju na osnovu posebne rang-liste.
Ista prava imaju i pripadnici srpske nacionalne manjine iz susednih zemalja, a ukoliko nemaju nostrifikovana dokumenta, biće im potrebna potvrda Ministarstva prosvete da je nostrifikacija u toku. U Konkursu Univerziteta u Beogradu je naglašeno da se pod susednim zemljama podrazumevaju Mađarska, Rumunija, Bugarska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora i Makedonija. Kandidati koji poseduju dokumenta Republike Srpske i bivše Republike Srpske Krajine konkurišu bez nostrifikacije.
Stranim državljanima su takođe potrebna nostrifikovana dokumenta, kao i uverenje da su zdravstveno osigurani za godinu koju upisuju, a potrebno je i uverenje komisije da vladaju srpskim jezikom. Oni sami finansiraju svoje školovanje, a visokoškolska ustanova je dužna da vodi računa da ne prekorači ukupan broj studenata odobren dozvolom za rad.
———————————————-
Upis za studente s hendikepom
Prema konkursu, osobe sa hendikepom mogu polagati prijemni ispit na način prilagođen njihovim mogućnostima, u skladu sa objektivnim mogućnostima fakulteta. Potrebno je da osoba sa hendikepom pismeno obrazloži na koji je način potrebno prilagoditi polaganje prijemnog ispita i to obrazloženje dostavi prilikom prijave na konkurs. Više informacija na telefon 011-3370-686 Univerzitetskog centra za studente sa hendikepom, koji se inače nalazi u biblioteci „Svetozar Marković”.
Izvor:Politika
