Studenti koji ne uspeju da upišu fakultet na teret budžeta, plaćaće svoje studije od 45.000 do 240.000 dinara. Fakulteti koji nemaju druge prihode, primorani su da se finansiraju iz školarina, što predstavlja značajan trošak za roditelje.
Maturanti, sledeće nedelje, donose odluku šta će studirati. Prvi upisni rok za buduće brucoše počinje 23. juna i trajaće do 15. jula. Ukoliko ne uspeju da steknu status budžetskog studenta, brucoši će godinu studija plaćati od 45.000 do 240.000 dinara.
Studenti koji ne uspeju da upišu fakultet na teret budžeta, plaćaće svoje studije od 45.000 do 240.000 dinara. Fakulteti koji nemaju druge prihode, primorani su da se finansiraju iz školarina, što predstavlja značajan trošak za roditelje.
Maturanti, sledeće nedelje, donose odluku šta će studirati. Prvi upisni rok za buduće brucoše počinje 23. juna i trajaće do 15. jula. Ukoliko ne uspeju da steknu status budžetskog studenta, brucoši će godinu studija plaćati od 45.000 do 240.000 dinara.
Izjave Šćepana Miljanića, Milana Škulića, Miodraga Popovića i Branka Kovačevića
O trošku države na fakultetima će se školovati 20.674 brucoša, a na visokim školama strukovnih studija njih 6.597. Kvote su usaglašene sa pravilima akreditacije.
Samofinansirajući student, u zavisnosti od upisanog fakulteta, na Univerzitetu u Beogradu izdvojiće od 240.000 koliko košta godina na arhitekturi, do 45.000 na Rudarsko-geološkom fakultetu. Neke cene su stare, a neke nove.
“Prvi i najveći je program osnovnih akademskih studija fizičke hemije i on traje četiri godine, a školarina za njega je 60.000 po godini, što znači hiljadu po bodu”, izjavio je profesor Šćepan Miljanić, dekan Fakulteta za fizičku hemiju.
Profesor Milan Škulić, prodekan Pravnog fakulteta, kaže da je školarina nešto uvećana i iznosi 85.000 dinara. Studenti koji to plate, dobijaju besplatno udžbenike.
“Povećali smo školarinu nekih 12, 13 odsto, ali ne u odnosu na prošlu, nego na pretprošlu godinu, jer prošle godine nismo podizali”, istakao je profesor Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta.
Problem školarina je nužno zlo, kažu profesori i podsećaju da je ne mali problem pitanje materijalnih troškova.
“Neki fakulteti imaju saradnju sa privredom, sa nekim partnerima iz zemlje i inostranstva i deo sopstvenih prihoda investiraju u materijalne troškove”, kaže profesor Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, i dodaje da oni fakulteti koji to nemaju moraju da se oslone na školarine.
Rektor Kovačević ističe da su fakulteti fer, pošto su se držali zvanične inflacije. Desetak fakulteta je povisilo školarine.
Školarina na fakultetima Kragujevačkog univerziteta je od 30.000 do 170.000 dinara. U Nišu godina košta od 45.000 do 100.000 dinara, a na Prištinskom univerzitetu sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici od 18.000 do 100.000, državnom univerzitetu u Novom Pazaru od 50.000 do 110.000. Godina će samofinansirajućeg studenta na Novosadskom univerzitetu košta od 54.000 do 125.000 dinara.
Izvor:RTS
