Studenti na državnim fakultetima provedu u proseku oko osam godina, svaku godinu „utvrđuju" po dva puta, pokazuje Analiza efikasnosti studiranja
Studenti na državnim fakultetima studiraju, u proseku, oko osam godina, što znači da svaku školsku godinu „utvrđuju" dva puta! Na privatnim fakultetima akademci su nešto efikasniji, pa polovina upisanih studenata završava studije u predviđenom roku, a oni kojima učenje ne ide odustaje od daljeg školovanja!
Analiza efikasnosti studiranja na Univerzitetu u Beogradu za proteklu školsku godinu pokazuje da je od 9.547 studenata samo njih 15,9 odsto diplomiralo u roku, a prosečno trajanje studija sa apsolventskim stažom je – 7,69 godina. To je za 2,3 godine duže od predviđenog roka za završetak fakulteta, a veliki broj akademaca „rastegne" studije i duže od jedne decenije. Na Šumarskom fakultetu, na primer, umesto za pet godina, prosečni studenti do diplome dolaze tek za devet godina.
Razmaženi studenti
Dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Dobrivoje Radovanović kaže za Press da se to što studenti Univerziteta u Beogradu studiraju 2,5 godine duže od predviđenog roka ne može tumačiti drugačije nego kao lenjost ili posledica loših radnih navika stečenih tokom prethodnog školovanja!
– To povećava troškove i države i porodice koja školuje dete. Student koji kod nas studira po starom programu ima četiri ili pet ispita u trećoj i četvrtoj godini studija na jednom od smerova. Uslov da upiše godinu je da položi tri ispita. On ima pet rokova, profesore koji nemaju sklonost da obaraju studente, ali i pored toga on dolazi i traži da ga upišemo sa dva ispita – upozorava Radovanović.
Radovanović: Tržište će pokazati ko je bolji!
Dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju Dobrivoje Radovanović ističe da će tržište rada najbolje regulisati kvalitet studija.
– Poslodavci će među kandidatima koji se prijave na konkurs za posao i dalje gledati da li imaju diplomu državnog ili privatnog univerziteta. Dok sam bio na čelu Instituta za kriminološka istraživanja i ja sam radio isto, a to isto rade mnogi poslodavci u Srbiji, hteli to da priznaju ili ne – tvrdi Radovanović.
On ističe da je prolaznost na privatnim univerzitetima bolja samo zato što su kod njih kriterijumi niži i da će biti potrebno još mnogo vremena dok privatni fakulteti u Srbiji ne stanu „rame iz rame" sa državnim.
– Proći će još mnogo vremena do trenutka kada će privatni univerziteti biti jači od državnih. Državni i privatni univerziteti su kod nas samo formalno jednaki, ali suštinski nisu, niti će biti u skorije vreme – tvrdi Radovanović.
Rektor Univerziteta „Singidunum" Milovan Stanišić kaže za Press da na njihovim fakultetima za četiri godine studije u proseku završi 42,7 odsto upisanih studenata, ali da je dobra prolaznost rezultat isključivo kvalitetnog rada, na pravi način prilagođenog Bolonjskoj deklaraciji.
Na privatnim brže
Rektor Univerziteta „Megatrend" Mića Jovanović tvrdi da su kriterijumi na ovoj visokoškolskoj ustanovi stroži nego na pojedinim državnim fakultetima, ali da je i pored toga prolaznost studenata na ispitima između 60 i 65 odsto.
Slažem se da je školarina ta koja gura naše studente da uspešnije studiraju i završavaju studije u roku. Ali najvažniji razlog što naši studenti imaju bolje rezultate jeste činjenica da je fond održanih časova kod nas 90 odsto za razliku od državnih fakulteta. Nikako se ne slažem sa konstatacijom da se studentima privatnih fakulteta „gleda kroz prste". Državni fakulteti treba da se pozabave time što im je efikasnost studiranja tako niska – ističe Jovanović.
Prema saznanjima Pressa, veliki broj poslodavaca u Srbiji ne gleda da li je neko završio privatni ili državni fakultet, pa mnogi diplomci sa privatnih univerziteta rade u uspešnim firmama i na odgovornim pozicijama.
„Bolonjci" efikasniji!
Da su studije po bolonji i pored brojnih pritužbi ipak dale dobre rezultate potvrđuje situacija na Arhitektonskom fakultetu. Studenti koji studiraju po starim programima završavali su petogodišnje studije, u proseku, za 9,19 godina, a „bolonjci" su prema rezultatima prolaznosti najuspešniji na BU. Više od 80 odsto studenata arhitekture, koji studiraju po novom programu, uspeli su da sakupe maksimalan broj bodova (60 ESPB).
Izvor:Press
