Novosađanin Milko Babić, student ekologije na beogradskom fakultetu Futura, odlučio je da leto provede radno, u SAD. Međutim, već na početku nastali su problemi…
– Moj sin je krenuo u San Dijego u aranžmanu agencije koja studentima tokom leta obezbeđuje boravak i rad. Po sletanju na njujorški aerodrom 5. juna sve je izgledalo u redu, ali samo dok zajedno s drugovima nije stao pred pasošku kontrolu. Nemanja i Miljan su lagano prošli kroz imigraciono odeljenje, nakon čega je sledila standardna procedura i za Milka – otisci papilarnih linija i pitanja službenika. Međutim, kad je računar trebalo da izbaci potvrdu – zablokirao se! Poslali su Milka ga na drugi šalter, ali se i tamo ponovila ista priča…Treći, četvrti, peti put… uvek je bivalo isto – računari blokirani, zaleđeni. Ispostavilo se da Milkov nov crveni pasoš nije u redu – priča nam studentov otac Milorad Babić.
Ne treba posebno napominjati šta carinski službenici preduzimaju u tim situacijama.
– Iako je Milko imao urednu američku vizu, sproveli su ga u službene prostorije, gde su mu društvo pravili imigranti iz Kine, Turske, arapskih zemalja… U jednom momentu čak su mu rekli kako postoji mogućnost da ga vrate u Srbiju! Kako se u tom trenutku osećao, ne treba ni pominjati. Na sreću, Milko odlično govori engleski te im je sve objasnio, pa su nakon dva sata službenici odlučili da ponovo provere pasoš, ali ovaj put ručno. Konačno, sve je bilo gotovo pa je moj sin s drugovima žurno krenuo prema drugom terminalu jer su morali da stignu na let za San Dijego, krajnje odredište u SAD. Ali, u trenutku kad su čekirali avionske karte, stiglo je obaveštenje da su zakasnili deset minuta i da avion poleće.
Ni to nije bio kraj mukama – sledeći let za San Dijego bio je tek sutradan.
– Srećom, pozvali su agenciju u Beogradu, koja je rekla da će im pronaći smeštaj u hostelu na Menhetnu, ali da pre toga moraju rezervisati kartu za sledeći dan. Sudeći po tome kako je dan počeo, nije bilo čudno što je mog sina i njegove drugare čekalo novo iznenađenje – doplata za sutrašnji let od 370 dolara. Budući da takav trošak nije planirao, kod sebe nije imao dovoljno novca. Agencija im je ponovo izašla u susret i pozvala Milkovog prijatelja, koji je na tekući račun uplatio novac.
Konačno, sutradan su se dokopali San Dijega, međutim…
– Pošto su zakasnili jedan dan, vlasnik stana im je rekao da kod njega nema više mesta i da traže novi. Nakon toga su još dva dana završavali boravišnu proceduru, što ih je omelo da odmah počnu s radom. Ipak, uspeli su da sve uspešno prebrode i okončaju odiseju. Sad je sve u redu, rade i već su se dobro snašli. Međutim, nakon svega, ostao je gorak okus. Ali, ne samo to. Da li će nam država nadoknaditi troškove zbog lošeg pasoša i hoćemo li morati da plaćamo za novi po Milkovom povratku iz SAD? Pre nekoliko dana bio sam u novosadskom MUP-u i tražio nadležne kako bi im predočio kvalitet putne isprave, međutim, nisam uspeo da nađem sagovornika. Svi su tobože bili odsutni ili zauzeti. Policijski službenik mi je rekao da dođem drugi put…
Loši pasoši
Kako kaže naš sagovornik, javnosti se obraća samo sa željom da ispriča šta se sve može dogoditi s novim pasošem.
– Ni meni ni sinu nije potrebna nikakva medijska pažnja, ali bih želeo da građane podsetim da za svaki slučaj provere nove pasoše pre nego što krenu na put. Već nekoliko puta sam čuo da se loši posaši izdaju nama koji smo došli iz Hrvatske. Vlast, izgleda, smatra da ionako za putovanja koristimo hrvatske pasoše – rekao je na kraju Milorad Babić.
Izvor: Građanski list
