Studenti Arhitektonskog fakulteta prošle nedelje izveli su performans u centru grada pod nazivom „Prodajem bubreg za školarinu". Iako se ova predstava odnosila na upis master studija, ona možda najbolje oslikava univerzitetsku sliku Srbije. Bilo da „upadnu" na budžet ili među samofinansirajuće, studente školovanje na našem univerzitetu debelo košta. Jer, za školarinu, izuzev predavanja i skučenog prostora, studenti ne dobijaju baš ništa. A ono što se u Srbiji vodi pod „besplatno studiranje", na pojedinim fakultetima studente košta i po nekoliko desetina hiljada dinara godišnje.
Polomljene stolice
Ono što je posebno ove godine dolilo ulje na vatru je povećanje istih tih školarina za koje studenti ne dobijaju ništa. Dekani fakulteta tu odluku pravdaju pritiscima države, sa kojom pokušavaju da naprave kompromis i predloženo povećanje školarine prepolove, tvrdeći da nemaju izbora. Ipak, osim povećanja školarine, ni na jednom fakultetu se ništa neće promeniti, bar što se tiče uslova za rad.
Aleksandar Jović, predsednik Studentskog parlamenta, podseća da je ova institucija prošle godine uporno tražila specifikaciju troškova od fakulteta, kako bi saznali za šta odlazi novac koji studenti daju. Međutim, nikada nisu dobili odgovor.
Od Branka Medojevića, prorektora za finansije, dobili su objašnjenje da ministarstva prosvete i finansija nisu fakultetima u Srbiji uplatili 25 miliona evra, a da od toga Beogradskom univerzitetu duguju deset miliona.
– Čeka nas vrela jesen, bar što se studenata tiče. Ni posle godinu dana nismo dobili odgovor na šta odlazi naš novac, od koga studenti nemaju ništa izuzev predavanja. Laboratorije godinama nisu obnavljane, uvek nedostaje sredstava za vežbe. Tek po neki fakultet, poput Ekonomskog ili Pravnog, za školarinu studentima daje udžbenike, ali ne zaboravimo da se na većini fakulteta knjige kupuju, plaćaju se raznorazne potvrde, prijave ispita… – kaže Jović
Cena školarina za samofinansirajuće studente
Fakultet Školarina
Arhitektonski 240.000
Biološki 80.000
Ekonomski 95.000
Elektrotehnički 79.200 – 178.200
Fakultet bezbednosti 98.000
Fakultet organizacionih nauka 129.000
Fakultet političkih nauka 90.000 – 98.000
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja 119.000
Fakultet veterinarske medicine 120.000
Fakultet za fizičku hemiju 60.000
Farmaceutski 130.000
Filološki 119.000
Filozofski 118.548
Fizički 53.000
Geografski 75.000
Građevinski 90.000
Hemijski 78.000
Mašinski 60.000
Matematički 90.000
Medicinski 125.000
Poljoprivredni 70.000
Pravni 80.000
Bogoslovski 100.000
Šumarski 55.000
Učiteljski 80.000
Na pitanje da li će, po ugledu na kolege iz Hrvatske, izaći na ulice i tražiti da besplatno školovanje zaista bude besplatno, Jović kaže da će studenti u Srbiji ipak sačekati jesen, ali ako do tada neke stvari ne budu rešene, studenti će sigurno izaći na ulice.
I ove godine, po visini školarine prednjači Arhitektonski fakultet, gde studenti godinu plaćaju čak 2.400 evra. Jelena Đ., student treće godine ovog fakulteta, iako je od prve godine na budžetu, kaže da je godina košta čak i više od hiljadu evra.
Uporedne cene u regionu (u evrima)
Fakulteti Beograd Zagreb Sarajevo
Arhitektonski 2.500 1.000 900
Stomatološki 2.100 1.265 1.000
Farmaceutski 1.400 1.265 1.000
Medicinski 1.300 1.265 1.000
Filozofski 1.274 850 400
Ekonomski 1.000 890 400
Učiteljski 860 857 450
– Najmanji trošak su nam skripte i knjige, izuzev onih gde profesori ne dozvoljavaju kopije. Ali pribor za rad je papren, skupi su papiri, materijal za makete…
Bar da su nam obezbeđeni adekvatni uslovi za rad na fakultetu, umesto polomljenih klupa i stolica. Iako sam na budžetu, moji roditelji su samo za pripreme, bez kojih niko ne može da upiše ovaj fakultet, dali hiljadu evra. Zato razmišljam da od sledeće godine nastavim studije u Italiji ili Austriji.
Najskuplji u Evropi
Miljan R., koji je posle završene treće godine nastavio studije arhitekture u Beču, kaže da za 400 evra, koliko plaća godišnju školarinu, dobija sve što mu je potrebno – od obične olovke do laptopa.
– Osim toga što ću imati austrijsku diplomu, moje studije u Beču, zajedno sa plaćanjem stana i školarine, koštaju isto kao kad sam bio redovan student u Beogradu – kaže Miljan.
Jelena A., student treće godine Filozofskog fakulteta, čiji studenti već godinama protestuju, kaže da joj nije jasno zašto je školarina skoro 120.000.
– Za taj novac dobijamo predavanja, kredu i tablu. To je sve što koristimo tokom studija, jer naša nastava je organizovana po principu ekskatedre. Knjige su zastarele, moramo da se snalazimo po bibliotekama i prevodimo literaturu. Roditelji mnogih kolega koji plaćaju školarinu bili su prinuđeni da podignu kredite.
S druge strane, na privatnim visokoškolskim ustanovama studenti imaju bolje uslove za rad. Ivan Stanković, student na Univerzitetu „Singidunum", kaže da za 1.500 evra školarine dobija sve.
– Za taj novac dobijamo udžbenike, imamo obezbeđenu praksu u najuglednijim firmama i opremljeni smo najsavremenijim sredstvima za rad. Uz to, radimo u malim grupama, pa su nam profesori maksimalno posvećeni.
Jedan od malobrojnih koji se slaže sa studentima je profesor na Filološkom fakultetu Ljubiša Rajić. I on tvrdi da studenti za svoj novac ne dobijaju ništa.
– Upoređujući troškove studija na Beogradskom univerzitetu i standard građana sa troškovima i standardom građana u Evropi, videćemo da je školovanje na BU jedno od najskupljih u Evropi. U zemljama u okruženju na srodnim fakultetima školarine su iste, dok se kod nas drastično razlikuju.
Kako je to u svetu
Školarine na univerzitetima u Velikoj Britaniji kreću se od 6.000 do 18.000 funti za medicinu. Na državnim fakultetima u Holandiji, Austriji, Italiji, Španiji i Portugalu godina studija košta od 600 do 1.450 evra.
Studije ekonomije na fakultetu u Gracu iznose 380 evra po semestru, dok su na fakultetima u Bolonji od 1.500 do 3.800 evra.
Prosečni troškovi školovanja i smeštaja u Americi su oko 20.000 dolara, dok je na prestižnom Jejlu ili Harvardu cena godine oko 40.000 dolara.
U Francuskoj postoje državni fakulteti koji su besplatni i za strance, a studenti plaćaju samo administrativne takse, od 130 do 800 evra. Na visokim školama koje se plaćaju školovanje košta od 3.800 do 15.000 evra.
Izvor:Press
