BROJ upisanih studenata na fakultetima pokazuje da su se do sada mladi u Srbiji uglavnom nadali da će se zaposliti u bankama, advokatskim kancelarijama i lekarskim ordinacijama. Zato su visokoobrazovne ustanove koje školuju ovaj kadar pod opsadom godinama unazad. Bez obzira na to što objektivno u Srbiji mali procenat ljudi ima fakultetsku diplomu (oko 6 odsto), činjenica je da 200.000 studenata koji se trenutno obrazuju ne mogu očekivati siguran posao, opominje na planiranje obrazovnih kadrova. Jer za pojedine struke će, ipak, biti posla u budućnosti. Tako bar najavljuju političari.
Stručnjaci smatraju da su javni radovi, izgradnja mostova, metroa, puteva šansa da se, osim radnika, uposle i mladi stručnjaci sa fakultetskim diplomama. Prvi konkretan korak napravilo je Ministarstvo za infrastrukturu, kada je dodelilo 100 stipendija studentima treće i četvrte godine Građevinskog fakulteta, koji će posle diplomskog raditi na izgradnji Koridora 10.
– Najviše šanse imaće studenti prirodno-tehničkih nauka – smatra profesor dr Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta. – Inženjeri građevinske, mašinske, saobraćajne i elektrotehničke struke imaće posla na izgradnji Koridora 10. Ako Južni krak gasovoda ”Nabuko” prođe kroz Srbiju otvoriće se velike investicije. Za to se koristi nafta, gas, električna i sunčeva energija, pa će moći da se zaposle biolozi, tehnolozi, matematičari, fizičari… To nosi sa sobom i potrebe za raznim vrstama usluga, pa će tu svoje mesto naći i ekonomisti, pravnici, pa čak i filolozi.
Rektor navodi da će osim zanimanja, perspektivu u budućnosti imati poljoprivreda i ekologija, telekomunikacije, informacione tehnologije, automobilska industrija.
– Srbija treba da privuče strane investitore, koji bi ovde zapošljavali naše ljude – predlaže Kovačević. – Njima se, u većini slučajeva, ne isplati da dovedu radnu snagu iz inostranstva, pa je u svakom velikom projektu velika šansa da se naši radnici zaposle.
Na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje posao čeka 1.239 mašinskih inženjera, 735 diplomaca Elektrotehničkog fakulteta, 254 sa Građevine, 329 sa Saobraćajnog fakulteta i 1.662 fizičara, hemičara, biologa i matematičara.
SAJMOVI
DA bismo postigli rezultate u zapošljavanju mladih neophodna je saradnja privrednih komora, ministarstava, Vlade, Nacionalne službe za zapošljavanje – kaže Kovačević. – Bilo bi dobro i da sajmovi neprestano traju i da se pretvore u berzu zapošljavanja. Važno je, naravno, i da se što pre napravi strategija razvoja visokog obrazovanja, kako bi se znalo koji su kadrovi državi neophodni, a za koju struku treba školovati minimalan broj ljudi.
Izvor:Novosti
