Više od 30.000 visokoobrazovanih ljudi u Srbiji je bez posla, najnoviji su podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Od tog broja oko šest stotina su magistri i doktori nauka.
Prošle godine na Univerzitetu u Beogradu magistriralo je i doktoriralo više od hiljadu mladih. Radeći na projektima, mnogi od njih su već doprineli razvoju nauke. Tatjana Popov-Tapavički je magistar tehničkih nauka. Usavršavala se u Italiji i bila stipendista ministarsva za nauku. Nakon zavšetka školovanja, posla nema.
– Za poslednjih pet meseci poslala sam preko 150 zahteva za posao. Najčešće odgovor i ne dobijam – kaže Tatjana.
Moderno doba donelo je drugačije vrednovanje obrazovanja. U nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da diploma, čak i specijalističke studije kod privatnih poslodavaca, nemaju ni težinu ni važnost kao nekada. Presudni su znanje i veštine.
– Mislim da će ovaj trend biti sve rasprostranjeniji i da će biti neophodno posedobati ne samo jednu struku, već i neko drugo zanimanje. Na taj način pojedinac je atraktivniji na tržištu rada i ima veću mogućnost da dođe do radnog mesta – kaže direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić.
Naš obrazovni sistem i dalje školuje kadrove za poslove koji se na tržištu sve manje traže. Poslednja studija o tome koliko i kojih obrazovnih profila je potrebno urađena je 90-ih godina prošlog veka.
– Na žalost, to su stari podaci. Ti ljudi će otići, a država ulaže u njihovo školovanje. Oko 70. 000 bivših studenata radi u Americi i Kanadi. Znači 12 do 15 milijardi evra država je častila te zemlje, dala im gotove ljude koji rade na vrlo odgovornim poslovima – ističe rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević.
Poslednjih desetak godina, urađen je veliki broj sektorskih strategija, kažu u Ministarstvu prosvete.
Kada će se strategije uskladiti i primeniti, još se ne zna. Nadležni ističu da je za rešavanje problema neophodna bolja saradnja svih ministarstava, tržišta rada i univerziteta.
Izvor: RTS
