Konobari, prodavci bele tehnike, bankarski službenici, taksisti ili prodavci na pijaci često su visokoobrazovani ljudi koji imaju diplome inženjera, biologa ili profesora. Godine učenja i zaslužena fakultetska diploma u slučaju Dragoslava Barišića, Jovane Milić, Kristine Strnad i brojnih drugih Novosađana sada služe samo za ponos, pošto nijedno od njih ne uspeva da nađe posao u struci. Ovi mladi ljudi u traženju posla susreli su se sa mnogim problemima, a jedan od najvećih je ustupanje pred onima koji imaju vezu. Kako kažu, često se zaposlenje dobija po stranačkoj liniji, a mnoge konkurse je nemoguće proći.
Brojni diplomci fakulteta koji važe za najteže, prihvataju bilo kakav posao, jer ih godinama niko ne zove s biroa.
Tako inženjer prehrambene tehnologije Jovana Milić sada radi na šalteru banke, a kako kaže, o poslu u struci može samo da sanja.
– Diplomirala sam pre tri godine na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i od dobijanja diplome inženjera prehrambene tehnologije tražim posao. Podnela sam nebrojeno mnogo prijava po manjim firmama u okolini Novog Sada, ali ništa.
O poslu u velikoj industriji poput „Nektara“ ne mogu ni da sanjam bez jake veze, a ni tamo uslovi nisu sjajni. Ipak, morala sam da počnem da radim čim sam diplomirala. Od roditelja više nisam mogla da očekujem da me izdržavaju, pa sam dugo bila konobarica, a pre dva meseca sam počela da radim kao bankarski službenik i računa mi se samo završena gimnazija.
To nije posao iz snova, ali zarađujem dovoljno novca za preživljavanje – priča Jovana Milić.
Kafu ili doručak u kafiću Novosađanima često služe akademski obrazovani mladi ljudi koji zbog nedostatka radnog iskustva ili neophodne veze ovako zarađuju.
– Diplomirala sam pre gotovo dve godine na katedri za bioligiju i redovno konkurišem za sve poslove. Dešavalo se da je konkurs raspisan samo formalno i da je neko već zaposlen na tom radnom mestu, a veza je jedino što može da pomogne.
Ušla sam jednom u uži izbor od 10 ljudi za rad u laboratoriji jedne slovenačke firme, ali primali su samo jednog, tako da ništa nije bilo. Nadam se da je ovo samo prolazna faza i da će me uskoro pozvati iz neke škole – priča Kristina Strnad.
Oni su ponosni na svoje diplome i uloženi trud, kako kažu, nije bio uzaludan, pa se ne kaju zbog tolikih godina učenja, a diploma inženjera je tu samo za njihovu ličnu satisfakciju.
Dragoslav Barišić, inženjer ratarstva, prodaje belu tehniku u „Metrou“.
– Po završetku fakulteta imao sam neke ponude za posao u struci, ali zbog toga što nisam imao iskustva, nisam ni dobio posao. Kad sam video da od nečega mora da se živi, počeo sam da radim kao trgovac i sada radim ono što mogu i samo sa srednjom školom.
Vezu za dobar posao u struci nikada nisam imao i kako sada stvari stoje moja fakultetska diploma će samo skupljati prašinu – priča Dragoslav Barišić.
Izvor: Blic
