Tehnolog na šalteru, biolog konobariše, inženjer trguje

Konobari, prodavci bele tehnike, bankarski službenici, taksisti ili prodavci na pijaci često su visokoobrazovani ljudi koji imaju diplome inženjera, biologa ili profesora. Godine učenja i zaslužena fakultetska diploma u slučaju Dragoslava Barišića, Jovane Milić, Kristine Strnad i brojnih drugih Novosađana sada služe samo za ponos, pošto nijedno od njih ne uspeva da nađe posao u struci. Ovi mladi ljudi u traženju posla susreli su se sa mnogim problemima, a jedan od najvećih je ustupanje pred onima koji imaju vezu. Kako kažu, često se zaposlenje dobija po stranačkoj liniji, a mnoge konkurse je nemoguće proći.

Brojni diplomci fakulteta koji važe za najteže, prihvataju bilo kakav posao, jer ih godinama niko ne zove s biroa.

Tako inženjer prehrambene tehnologije Jovana Milić sada radi na šalteru banke, a kako kaže, o poslu u struci može samo da sanja.
– Diplomirala sam pre tri godine na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i od dobijanja diplome inženjera prehrambene tehnologije tražim posao. Podnela sam nebrojeno mnogo prijava po manjim firmama u okolini Novog Sada, ali ništa.

O poslu u velikoj industriji poput „Nektara“ ne mogu ni da sanjam bez jake veze, a ni tamo uslovi nisu sjajni. Ipak, morala sam da počnem da radim čim sam diplomirala. Od roditelja više nisam mogla da očekujem da me izdržavaju, pa sam dugo bila konobarica, a pre dva meseca sam počela da radim kao bankarski službenik i računa mi se samo završena gimnazija.
To nije posao iz snova, ali zarađujem dovoljno novca za preživljavanje – priča Jovana Milić.

Kafu ili doručak u kafiću Novosađanima često služe akademski obrazovani mladi ljudi koji zbog nedostatka radnog iskustva ili neophodne veze ovako zarađuju.
– Diplomirala sam pre gotovo dve godine na katedri za bioligiju i redovno konkurišem za sve poslove. Dešavalo se da je konkurs raspisan samo formalno i da je neko već zaposlen na tom radnom mestu, a veza je jedino što može da pomogne.

Ušla sam jednom u uži izbor od 10 ljudi za rad u laboratoriji jedne slovenačke firme, ali primali su samo jednog, tako da ništa nije bilo. Nadam se da je ovo samo prolazna faza i da će me uskoro pozvati iz neke škole – priča Kristina Strnad.

Oni su ponosni na svoje diplome i uloženi trud, kako kažu, nije bio uzaludan, pa se ne kaju zbog tolikih godina učenja, a diploma inženjera je tu samo za njihovu ličnu satisfakciju.
Dragoslav Barišić, inženjer ratarstva, prodaje belu tehniku u „Metrou“.

– Po završetku fakulteta imao sam neke ponude za posao u struci, ali zbog toga što nisam imao iskustva, nisam ni dobio posao. Kad sam video da od nečega mora da se živi, počeo sam da radim kao trgovac i sada radim ono što mogu i samo sa srednjom školom.

Vezu za dobar posao u struci nikada nisam imao i kako sada stvari stoje moja fakultetska diploma će samo skupljati prašinu – priča Dragoslav Barišić.

Izvor: Blic