Za razliku od mališana u predškolskim ustanovama, o čijoj ishrani brine čitav tim stručnjaka, učenici osnovnih i srednjih škola se najčešće hrane po pekarama i kioscima brze hrane. Pice, pljeskavice, lisnato testo, grickalice, slatkiši i gazirani sokovi svakodnevno su na meniju za doručak, ručak ili užinu, a posebno brine činjenica da sve veći broj roditelja ohrabruje i podstiče takav način ishrane.
Istraživanja pokazuju da svako peto dete ima problema s telesnom težinom i da je najveći broj gojazne dece uzrasta od sedam do 14 godina. Stručnjaci ističu da je jedan od glavnih uzroka ove pojave neredovna i loša ishrana školaraca.
BEZ DORUČKA U ŠKOLU
Dr Jelena Kašanin, iz Savetovališta za ishranu Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Milan Jovanović Batut", kao prvu grešku u ishrani navodi to što više od 90 odsto dece ne doručkuje pre polaska u školu, tako da prvi obrok imaju tek za vreme velikog odmora i uglavnom ga kupuju u pekarama ili kioscima brze hrane. Slično je i sa đacima koji idu u školu posle podne: doručkuju kasnije, oko 11 sati, ručak preskaču, za veliki odmor se takođe kupuju pecivo ili hamburgeri, a večera se kasno uveče. Slaba fizička aktivnost i dugotrajno sedenje, najpre u školi, a potom ispred računara i televizora, takođe utiču na povećanje telesne težine učenika.
U mnogim obrazovnim ustanovama školske kuhinje i trpezarije već godinama su prazne, a neke škole su svoje prostorije iznajmile pekarama. Negde postoji mogućnost da se đaci pretplate na užinu, ali direktori kažu da je to sve nepopularnije, posebno među starijim osnovcima i srednjoškolcima. U Ministarstvu prosvete nemaju evidenciju u kolikom broju škola se nalaze školske kuhinje, ali ističu da su one obavezne u svim školama sa produženim boravkom ili gde se organizuje celodnevna nastava. Tamo gde ima tehničkih mogućnosti hrana se priprema u školskoj kuhinji ili se doprema iz centralne kuhinje, odnosno restorana s kojim je škola sklopila ugovor. Organizacija ishrane u školi je u nadležnosti direktora, a saglasnost na cenu užine i obroka daje školski odbor. U Ministarstvu prosvete napominju da kvalitet hrane kontroliše inspekcija na lokalnom nivou.
ŠKOLSKI KUVARI KAO VIŠAK
– Đaci od prvog do četvrtog razreda u OŠ "Nikola Tesla" koji idu u produženi boravak imaju obezbeđen ručak, koji nabavljamo iz jednog restorana. Deca dobijaju čorbu ili supu, glavno jelo, a tri puta nedeljno na meniju su voće ili kolač. Prilikom pripreme obroka vodi se računa da sadrži manje količine soli i masnoće, a sve to prate i roditelji. Ručak košta 165 dinara – objašnjava za Danas direktor ove škole Stanislav Stevuljević.
On dodaje da ostali đaci mogu da se pretplate na užinu ili da kupe nešto u pekari koja se nalazi u prostorijama škole. Direktor kaže da se pecivo priprema na licu mesta i da on skoro svakodnevno kontroliše kakva je užina, odnosno da traži da mu po metodu slučajnog uzorka donesu nešto iz asortimana. Na pitanje zašto je u školi omogućeno da deca kupuju nekvalitetnu hranu, Stevuljević odgovara kontrapitanjem "šta je alternativa". Kako kaže, "drugi izbor je da deca kupuju užinu po susednim ulicama i po improvizovanim kioscima koje niko ne kontroliše". On ističe da će od jeseni uz saglasnost saveta roditelja u pekari moći da se kupi mnogo više zdravijih proizvoda od crnog brašna.
Učenici u državama EU uskoro će u svojim školama početi da dobijaju besplatno voće i povrće, ukoliko bude usvojen predlog Evropske komisije čiji je cilj smanjenje gojaznosti dece. Mnoge zemlje su praktično proterale pekare i prodavnice brze hrane iz okoline škola i zabranile reklamiranje nezdrave hrane. Iako se u Srbiji broj dece sa prekomernom telesnom težinom povećava, naše prosvetne vlasti prethodnih godina se ovom temom nisu bavile. Direktor Stevuljević napominje da će to pitanje uskoro biti aktuelno, kada se bude prešlo na celodnevnu nastavu, jer će deca mnogo više vremena provoditi u školi, što će podrazumevati i prostor za ishranu učenika. U Ministarstvu prosvete, međutim, kažu da u ovom trenutku nije moguće povećati broj zaposlenih u obrazovanju angažovanjem kuvara u školskim kuhinjama.
Iako ima sopstvenu kuhinju i svi učenici mogu da se pretplate na doručak, ručak ili užinu, većina đaka OŠ "Bratstvo jedinstvo" u Somboru radije se hrani u kioscima brze hrane.
PROBLEME PRAVE I RODITELJI
– Škola se nalazi u centru grada, tako da deca više vole da jedu po pekarama i ćevabdžinicama, a brine što i roditelji u tome učestvuju. U školi postoji kuhinja i kuvarica se maksimalno trudi da na meniju bude zdrava hrana i da različitim "cakama" nateramo decu da pojedu i ono što ne vole. Međutim, dešava se da neki roditelji imaju zamerke i žele da škola ispoštuje njihov režim ishrane, na šta mi ne pristajemo – kaže za Danas direktorka Anđelija Brajović, navodeći da roditelji, recimo, negoduju kada je na meniju grašak ili što se u supi nalazi testenina.
Sagovornici Danasa se slažu da je decu sramota da jedu školsku ili užinu koju su poneli od kuće, jer je praksa da se za vreme velikog odmora kupuje po pekarama i kioscima sa pljeskavicama postala društveno prihvatljivo ponašanje. Retko koje dete će pristati da za vreme odmora jede jabuku, dok 95 odsto njegovih vršnjaka iz razreda jede picu i pije koka-kolu.
Izvor:Danas
