Diplomci FTN-a, Novosađani Marko Ljubičić i Nikola Zivlak proteklu školsku godinu, kao stipendisti kineske vlade, proveli su na šangajskom Univerzitetu "Donghua" na doktorskim studijama iz biznisa i menadžmenta. Zbog dodatnih obaveza, produžiće boravak u Šangaju na još godinu dana.
Po završetku studija imaće zvanje doktora nauka iz oblasti biznisa i menadžmenta i biće potpuno osposobljeni kako za akademski život, tako i za samostalan biznis u Kini ili bilo gde u svetu.
Već tokom studija, kažu, pokušaće nešto da rade jer su ostvarili kontakte sa svetskim kompanijama.
– Šanse u Kini stvarno su neverovatne. I nama samima to nije bilo jasno pre puta – pričaju Marko i Nikola.
Iako su se o tome dosta dobro informisali pre nego što će krenuti, prvi utisci su opet bili neverovatni. Sve je, kažu, nepregledno, pošto se u Šangaju gradi brzinom koju ne uspevaju da prate ni stanovnici, a kamoli došljaci.
Sve to nagoveštava izuzetan rast proizvodnje, koji je prošle godine iznosio čak 12 odsto.
– Niko ne može da proceni šta sve za deset-petnaest godina Kina može da znači na ekonomskom, a samim tim i na političkom planu. U Šangaju je samo od našeg dolaska održano finale Masters serije u tenisu, trka za Formulu 1, Specijalne olimpijske igre i Svetsko prvenstvo za žene u fudbalu.
Šangaj se već uveliko sprema za izložbu "Ekspo 2010", na kojoj će 200 zemalja i najznačajnije svetske korporacije imati paviljone s temom "Bolji grad – bolji život", a koja je u vezi s konceptom budućeg života u urbanim sredinama – kažu studenti.
Pre puta u Kinu, njih dvojica su često slušala priče kako je tamo Bata Živojinović živa legenda, ali ipak nisu očekivali da će odmah po dolasku gledati njegov intervju na televiziji.
U videotekama su i dalje izuzetno traženi njegovi filmovi "Valter brani Sarajevo" i "Most", čak su i sami kupili taj film s kineskim titlom.
Jugoslavija
– Kinezima još uvek više asocijacija izaziva reč Jugoslavija nego Srbija, a svi odmah spomenu bombardovanje kineske ambasade u Beogradu. U novembru je osnovano Šangajsko udruženje Srba, ali, kako smo čuli, naših ljudi je u tom gradu pre II svetskog rata bilo više nego sad.
Prve prave informacije o Kini i Kinezima dobijali su od svojih kolega s univerziteta, Kineza koji se uvek oduševe strancima i ubrzo pokažu tradicionalnu srdačnost i druželjubivost.
– Uverili smo se da prate globalna zbivanja, modu, muziku, sport i filmove… Mnogi jako dobro govore engleski i budućnost je sigurno pred njima. Uopšte, engleski jezik je ključ uspeha u Kini jer mnoge kompanije vape za osobama koje ga govore.
Stariji Kinezi, međutim, nisu putovali van granica zemlje i kod njih je još uvek primetan jak uticaj Maove Kuturne revolucije: nisu čuli za Bitlse, Elvisa, niti su gledali zapadne filmske klasike – kažu oni.
Za prisniju komunikaciju, međutim, Marku i Nikoli, kao i svim strancima, u početku je barijera bila kineski jezik. Nakon deset meseci intenzivnog učenja sasvim solidno su naučili kineski.
Iako im je pisanje najteže, već poznaju oko 1.000 znakova. Najinteresantnije im je što ista reč, zavisno od akcenta, ima potpuno različita značenja.
– Recimo, reč ju između ostalog može da znači jezik, kiša ili riba, pa ne treba ni spominjati koliko često Kinezi uživaju u smešnim situacijama sa strancima koji, naravno, puno greše u izgovoru – objašnjavaju naši sagovornici.
Izvor: Građanski list
