Fakulteti Univerziteta u Nišu nisu značajnije povećali školarinu za narednu školsku godinu, a studentskim organizacijama dostavili su „troškovnike“ kojima opravdavaju školarine. Na postojećih 13 fakulteta biće upisan 5.501 brucoš, od kojih će 2.773 sami finansirati studije
Studenti Univerziteta u Nišu i njihove organizacije, Studentski parlament i Savez studenata, nemaju primedbi na visinu školarina koje će plaćati od septembra ove godine, pošto je većina fakulteta zadržala prošlogodišnje cene studija, ali su nedavno podržali zahteve kolega u Beogradu koji su protestovali protiv uvećanih školarina.
– Ne možemo reći da smo baš srećni zbog iznosa školarina na našem univerzitetu, ali smo i podržali proteste kolega u Beogradu povodom školarina. Smatramo da je neshvatljivo da, recimo, školarina za studije arhitekture u Beogradu košta 3.000 evra, dok u Gracu iste studije staju 750 evra, uz pravo da se i ta školarina vrati studentu ukoliko „očisti“ godinu. Takođe, smatramo da je obavezno da studenti znaju na šta se troše njihove pare, te da se to od njih ne sme skrivati – kaže Marija Mitrović, student prorektor.
Ona kaže su niški studenti u povoljnijoj situaciji jer školarine za samofinansirajuće akademce uglavnom nisu povećane u odnosu na prošlu godinu, a ako jesu, poskupljenje ipak nije veliko. Kaže i da niški studenti uglavnom „znaju kako se troše njihove pare“, jer je većina fakulteta studentskim organizacijama dostavila specifikaciju svojih troškova.
Prorektorka podseća da je prošle godine na ovom univerzitetu bilo nezadovoljstva zbog visine školarina, ali da su onda usledili razgovori sa predstavnicima univerziteta i fakulteta, koji su ponovljeni i na ovogodišnjoj sednici univerzitetskog Senata.
– Uprave fakulteta su trenutno veoma angažovane oko procesa akreditacije, ali i svesne da je standard studenata, kao i generalno svih građana u ovom delu Srbije prilično loš, a svakako niži od onog u Beogradu. Fakultetske uprave su poštovale zajednički stav da školarine ne rastu, tako da ove godine nismo imali žalbe studenata u vezi sa najavljenim školarinama za narednu školsku godinu – kaže Marija Mitrović.
Za samofinansirajuće studente u Nišu najviše školarine imaju Fakultet umetnosti i Medicinski fakultet, ali su one „u dinar“ identične sa školarinama za 2007/8. školsku godinu. Na Medicinskom fakultetu visina školarina kreće se od 60.000 do 120.000 dinara, tako da će samofinansirajući studenti od septembra plaćati 60.000 za osnovne strukovne studije zdravstvene nege, 90.000 za integrisane studije medicine, a po 120.000 za integrisane studije stomatologije i farmacije. Studenti Fakulteta umetnosti plaćaće školarinu od 100.000 do 120.000 dinara.
Školarine su, međutim, poskupele na Ekonomskom, Pravnom, Prirodno- matematičkom, i Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja. Na Ekonomskom fakultetu školarina za 2008/9. godinu iznosi 70.000 dinara, dok je prošle školske godine iznosila 58.000. Na Pravnom fakultetu školarina sada staje 75.000 dinara, što je 10.000 više u odnosu na prošlogodišnju. Studenti Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja ove godine će za školarinu dati takođe 10.000 dinara više (80.000 umesto 70.000), studenti Prirodno-matematičkog fakulteta 6.000 više (60.000 umesto 54.000), a studenti Učiteljskog fakulteta 5.000 više (45.000 umesto 40.000).
Na Filozofskom, Elektronskom, Mašinskom, Tehnološkom i Fakultetu zaštite na radu, kao i na Građevinsko – arhitektonskom fakultetu, ovogodišnje školarine su identične onima iz 2007/8. godine. Samofinansirajući studenti na Filozofskom fakultetu plaćaće 50.000 dinara, na Elektronskom 59.000, a na Mašinskom i Tehnološkom po 40.000 dinara. Školarina na Fakultetu zaštite na radu staje 50.000. Studenti GAF koji se opredele za arhitekturu plaćaće 90.000, a za građevinu – 70.000 dinara. Školarina za prvu generaciju (samofinansirajućih) studenata Poljoprivrednog fakulteta, koji bi u septembru trebalo da počne rad, iznosiće 60.000 dinara.
NAJSKUPLJA UMETNOST
Školarine za strane studente nešto su više od onih za domaće i kreću se od 1.000 do 3.000 evra. I za strane studente najskuplji su Fakultet umetnosti (školarina iznosi 3.000 evra) i Medicinski fakultet (školarina se kreće od 1.500 do 2.500 evra, u zavisnosti od odseka). Sledi Ekonomski fakultet (2.000 evra), pa Filozofski, Građevinsko-arhitektonski, Mašinski, Poljoprivredni, Fakultet zaštite na radu i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (po 1.500 evra). Najjeftiniji su Učiteljski (1.000 evra) i Tehnološki fakultet (1.100 evra).
Izvor:Glas Javnosti
