Studentski parlament traži specifikaciju troškova i angažovaće revizora. Branko Medojević, prorektor BU za finansije, pravda se da država fakultetima duguje 25 miliona evra.I pored preporuke Ministarstva prosvete, pojedini fakulteti povećali su školarinu pravdajući se povećanjem „opštih društvenih troškova“, kao i time da je to jedini način da nastave normalno da rade.
Imajući u vidu činjenicu da prosečna plata u Srbiji za april iznosi nešto više od 32.000 dinara, roditeljima studenata koji su „ispod crte“ jedino preostaje da „dižu“ kredite i grcaju u dugovima, kako bi njihova deca mogla da steknu akademsko znanje.
Pobunile su se i studentske organizacije, koje su ovakvu odluku pojedinih fakulteta dočekale na „nož“, ističući da su visoke školarine proizvod samovolje dekana i da je poskupljenje direktno u suprotnosti sa Bolonjskim procesom.
Najavljuju proteste
Studentski parlament Beogradskog univerziteta zatražio je juče od fakulteta sa najskupljom školarinom i onih koji su podigli cenu da u roku od osam dana dostave specifikaciju troškova, kako bi se utvrdilo da li je povećanje opravdano. U suprotnom – organizovaće proteste.
Kako je u izjavi za Glas rekao Aleksandar Jović, sekretar Studentskog parlamenta, akademci prevashodno žele da problem reše „diplomatskim“ sredstvima.
– Specifikacijom troškova želimo da utvrdimo da li studenti zaista dobijaju sve ono za šta su platili i da li su cene realne.
To posebno važi za Arhitektonski, Filološki, Filozofski, Veterinarski, Saobraćajni i Fakultet organizacionih nauka. Oformićemo poseban tim koji će se samo time baviti, a angažovaćemo i revizora kako nam ništa ne promakne.
I prošle godine bilo je povećanja cena, a mnogi fakulteti vešto su izbegli da dostave bilanse poslovanja. Ovoga puta pozvaćemo se na Zakon o dostupnosti informacija – naglašava Jović i dodaje da ne razume kako to da na Fakultetu za fizičku hemiju školarina iznosi 60.000 dinara, a na Filološkom duplo više, iako pri tom ne dobiju ni jedan jedini udžbenik.
Jović objašnjava da su predstavnici studenata od Branka Medojevića, prorektora za finansije, dobili objašnjenje da ministarstva prosvete i finansija nisu fakultetima uplatili 25 miliona evra, a da od toga beogradskim fakultetima duguju deset miliona.
– Najavljuje se da će po završetku procesa akreditacije svi fakulteti biti u obavezi da sklapaju ugovor sa državom, a studenti sa fakultetima o svojim međusobnim pravima i obavezama – zaključio je Jović.
I u Rektoratu Beogradskog univerziteta potvrdili su nam da je prevashodni razlog poskupljenja astronomski dug države prema fakultetima.
Kod privatnika još skuplje
S druge strane, dekani fakulteta koji su za Glas dali izjave i objašnjenja o poskupljenju, istakli su da cenu školarine nisu menjali već nekoliko godina i da su jedino na gubitku oni studenti koji ne žele da uče.
Tako, Slobodan Gvozdenović, dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, u izjavi za Glas kaže da prošle godine nisu poskupeli jer su uvažili preporuku Rektorskog saveta, ali da ove nisu imali izbora.
– Nemamo šta da krijemo, tako da ćemo kompletan bilans poslovanja staviti na uvid svima koji to budu tražili. Sa školarinom od 60.000 dinara nismo mogli da pokrijemo ni osnovne troškove.
Ni sa poskupljenjem od 30.000 dinara uslovi nisu tržišni jer država za studenta na budžetu izdvaja 130.000 dinara – objašnjava Gvozdenović, napominjući da samofinansirajući i budžetski studenti imaju potpuno iste uslove studiranja.
Dragiša Potić, iz Informativne službe Pravnog fakulteta, objašnjava da uz nove školarine idu i besplatne knjige, ali i pravo studenata da tri puta prijave ispit.
– Nismo menjali školarinu već četiri godine, a od tada je mnogo šta poskupelo. Kao dokaz da dobro radimo je i to da smo dobili dozvolu od Akreditacione komisije. Niko se ne pita šta dobijaju studenti na privatnim pravnim fakultetima, gde je školarina dvostruko veća – uverava Potić.
U ovogodišnjem naletu poskupljenja, školarinu je povećao Fakultet za specijalnu edukaciju i to sa 60.000 na čak 85.000 hiljada.
Nažalost, i pored obećanja dekana Dobrivoja Radovanovića da će sve objasniti, samo da ga nazovemo za dva sata, u dogovoreno vreme jedino smo mogli da čujemo glas telefonske sekretarice.
Studije u Srbiji 3.000 evra, u Italiji 500 evra
Najskuplju školarinu za samofinansirajuće studente ima Arhitektonski fakultet od 240.000 dinara. Nešto jeftinije je na Stomatološkom, gde studenti moraju da plate 198.000 dinara po godini, dok na Medicinskom i Farmaceutskom plaćaju 150.000, odnosno 130.000 dinara.
Međutim, studenti tvrde da im evropske cene studiranja ne garantuju i evropske uslove za rad.
Saša Nikolić, student prve godine arhitekture, kaže da za 240.000 dinara dobiju samo polomljene klupe i stolice.
– Nemamo nikakve uslove za rad. Iako očistimo godinu sa prosekom 9.00, po novom sistemu rangiranja drugu godinu ćemo morati da platimo još 3.000 evra.
Očajni smo i jedino nam preostaje da protestujemo, odustanemo, ili da studije nastavimo u inostranstvu. U Italiji školarina na arhitekturi je 500 evra, isto je i u Francuskoj i Austriji – tvrdi Nikolić.
Neće da govore za medije
Dekani Filološkog, Filozofskog, FON, Pravoslavno-bogoslovskog fakulteta, kao i i prodekani za finansije nisu bili raspoloženi za razgovor. Jedan deo bio je u inostranstvu ili na neodložnim sastancima, a ljubazne sekretarice odgovaraju da ne znaju kad će se vratiti.
Ni Vladimir Mako, dekan fakulteta sa najvećom školarinom, Arhitektonskog, nije bio dostupan za Glas, iako smo sekretarici ostavili pet poruka, kao i telefon redakcije.
– Dekan rado daje izjave medijima, ali znate, on ima mnogo posla i stalno je na sastancima, tako da nema ni minut slobodnog vremena-pravdala se dekanova sekretarica.
Izvor: Glas javnosti
