Školarine na beogradskim fakultetima veće su nego u okruženju. Studenti u Ljubljani, Sarajevu i Zagrebu, ako nisu na budžetu, u proseku će manje izdvojiti za upis godine od svojih beogradskih kolega.Tako, na primer, za studije farmacije kod nas treba platiti 1.300 evra, dok u Ljubljani to košta samo 521 evro. Na medicini samofinansirajući student treba da plati 50 evra manje nego na farmaciji, a u Ljubljani su ove studije besplatne.
Saveti fakulteta u Srbiji su i ove godine odlučili da povise školarine u iznosu od deset do 30 hiljada dinara, iako se Senat BU protivi menjanju prošlogodišnjih cena studija.
O visini školarina na našim fakultetima, rektor BU Branko Kovačević je rekao za "Blic nedelje" da saveti ovih ustanova sami odlučuju koliko će naplatiti školarinu od samofinansirajućih studenata.
Prema njegovim rečima, država koja plaća školovanje za studente na bužetu daje na većini fakulteta isto novca koliko taj fakultet traži za jednog samofinansirajućeg studenta.
Jedino se na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu uzima više novca za samofinansiranje nego što država daje za studenta koji je na budžetu.
– Bilo bi dobro kada bi došlo do izmene Zakona o visokoškolskom obrazovanju i da se napravi model koji će odgovarati većini studenata – kaže Kovačević, i dodaje da je u većini zapadnih zemalja uvedena participacija u kojoj studenti ne plaćaju punu cenu, već na osnovu ostvarenih bodova u njoj učestvuju u jednom delu plaćanja.
Trenutno su kod nas najskuplje studije na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i za njih treba izdvojiti čak 2.400 evra.
Interesantno je da su, na primer, studije na istom fakultetu u Ljubljani skuplje za 200 evra, dok je u Zagrebu i Sarajevu prilično niža cena ovih studija. U ova dva grada godišnja školarina za arhitekturu je 950 evra.
Ukoliko se uporede cene studija, najisplativije školovanje je u Sarajevu. Na fakultete u ovom gradu mogu da se upišu svi studenti iz okruženja, dakle i iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, koji se ne tretiraju kao strani državljani i plaćaju istu cenu školarine kao i tamošnji studenti.
Zakonom o Visokoškolskom obrazovanju u kantonu Sarajevo je odlučeno da cene samofinansiranja na fakultetima budu raspodeljene u tri grupe, odnosno studije na svim društvenim fakultetima koštaju 612 evra, tehničkim 918, a na prirodnim 1.020 evra.
Visina ovih školarina, kako kaže za "Blic nedelje" šefica studentske službe Univerziteta u Sarajevu Alma Vranić, najverovatnije ni ove godine neće biti promenjene.
U Zagrebu su tri fakulteta predložila da se prošlogodišnje cene školarina povise, odnosno Pravni, Ekonomski i Fakultet političkih nauka. Prava cena studija biće poznata tek krajem nedelje, a ova tri fakulteta su najavila poskupljenje u visini od 40 do 325 evra.
Na fakultetima u Zagrebu postoji drugačiji sistem naplaćivanja školarina, takozvani linearni. Naime, visina školarine se određuje na osnovu kvota, odnosno broja poena koje je budući brucoš osvojio tokom školovanja u srednjoj školi i na prijemnom, ili za studente – broj ECTS poena na fakultetu.
Prema rečima Tamare Dagen, PR menadžera Univerziteta u Zagrebu, većina fakulteta je ostala pri odluci da participaciju naplaćuje u istom iznosu kao i prošle godine. Nešto više novca budući brucoš će morati da izdvoji za Fakultet organizacije i informatike u Varaždinu, odnosno 1.235 evra, dok će na farmaciji, medicini i stomatologiji godina koštati 1.200 evra.
Naši dalji susedi u Ljubljani ipak najavljuju više školarine u odnosu na prošlu godinu, ali će ova odluka dočekati kraj jula da postane i konačna.
– Još nije odlučeno koliko će iznositi konačne cene školarina na našim fakultetima, ali ne verujem da će se one drastično promeniti u odnosu na prošlogodišnje – kaže Polanca Valenčić sa Univerziteta u Ljubljani.
Elektrotehnički fakultet jeftiniji u Ljubljani
Za studije na Fakultetu za fiziku i matematiku u Ljubljani treba izdvojiti 375 evra. Na ekonomskom fakultetu je školarina mnogo viša – 2.480 evra.
Studije elektrotehnike u Ljubljani su jeftinije nego u Beogradu i koštaju 918 evra. Kod nas za studije elektrotehnike treba da izdvojite čak 1.620 evra.
Ipak i pri Univerzitetu u Ljubljani ima školarina koje su prilično visoke, pa tako budući brucoš pedagogije treba da plati za jednu godinu studija 1.827 evra, a za psihologiju 2.420 evra.
Studije geodezije su za sada u Ljubljani papreno skupe i jedna godina košta skoro tri hiljade evra.
Izvor: Blic
