Home [njuz] Preko interneta do budućeg zanimanja

Preko interneta do budućeg zanimanja

51
0

 Najpopularnije oblasti za studiranje među srednjoškolcima u Srbiji su menadžment, pravo i medicina. – Privatni fakulteti se više reklamiraju, državni muku muče s popunom samofinansirajućih mesta.Budući srednjoškolci i studenti ovih dana su na mukama zbog dileme koju bi školu ili fakultet trebalo da upišu, jer je izbor zanimanja jedna od najvažnijih životnih odluka.

Iskustvo prilikom odabira budućeg zanimanja pokazuje da mladima najviše nedostaju informacije, pa pred upisne rokove veliki broj maturanata surfuje internetom u potrazi za željenim podacima. Istraživanje nevladine organizacije „Astra”, na uzorku od 1.205 srednjoškolaca, uzrasta od 14 do 19 godina, u šest gradova u Srbiji, pokazalo je da 70,5 odsto ispitanika upravo pomoću svetske mreže bira knjižicu ili indeks određene škole ili fakulteta.

Da bi budući maturanti ispravno postupili, prema rečima Mirjane Gmizović, rukovodioca Centra za profesionalnu orijentaciju pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje, pre svega bi trebalo da saznaju koji su to tipični radni zadaci što će ih obavljati po završetku školovanja, koji su uslovi rada, kakve su mogućnost napredovanja, da li postoje eventualna zdravstvena ograničenja…

– Prvenstveno treba voditi računa o sklonostima i interesovanjima deteta, a to se može proceniti kroz predmete za koje je učenik pokazao manje ili veće interesovanje. Veoma su važne i lične sposobnosti, kao što su jasno pisano i usmeno izražavanje, da li lako uočava ono što je bitno u gradivu, da li se dobro snalazi sa brojevima ili je vešt u rukovanju alatima. Takođe, treba obratiti pažnju i na to da li je neko pričljiv ili ćutljiv, uporan ili lako odustaje, da li voli više da sedi ili da je u pokretu, da li lako uspostavlja kontakte – objašnjava naša sagovornica.

U okviru Centra za profesionalnu orijentaciju, u Beogradu postoji i Centar za informisanje i profesionalno savetovanje na čijem sajtu (www.nsz.sr.gov.yu) učenici mogu da pronađu opise zanimanja, zatim materijale o školama i fakultetima, korisne internet-adrese… U ovom centru mogu da urade i test profesionalnih interesovanja i na osnovu dobijenih rezultata odluče koji su to obrazovni profili koji im najviše odgovaraju.

– Premda je veliki broj zainteresovanih đaka, ne možemo svima da izađemo u susret, pa im preporučujemo da se pre svega jave svojim školskim psiholozima, predmetnim nastavnicima, da se posavetuju sa roditeljima, rođacima. Nije na odmet da odu do željene škole ili fakulteta, raspitaju se o predmetima, kao i da posete radna mesta na kojima će primeniti stečena znanja. Većina pogrešno smatra da ako ne upiše određenu školu da je to kraj pa im savetujemo da prilikom izbora imaju i alternativu – objašnjava Gmizovićeva.

Prilikom donošenja odluke ponekad i roditelji mogu da budu uzrok neuspeha i nezadovoljstva njihovog deteta, jer preko sina ili kćerke žele da ostvare ambicije iz mladosti ili da nastave porodični posao u kome mezimac ne može da se snađe. Sem ove, najčešće greške prilikom izbora učenici prave, prema rečima naše sagovornice, kada se odlučuju na osnovu blizine škole ili činjenice da većina njihovih drugova i drugarica idu u tu obrazovnu ustanovu.

Prema statističkim podacima posete i pretrage na sajtu Infostuda, najpopularnije oblasti za studiranje među srednjoškolcima u Srbiji su menadžment, ekonomija, turizam, informatika, dizajn, pravo, medicina, stomatologija, kao i vojne i policijske studije.

Branislav Jovanović, zadužen za odnose sa javnošću, ističe da na odluku utiče i to koliko se škole i fakulteti reklamiraju.

– Popularnost privatnih fakulteta je u stalnom porastu, jer se mnogo više reklamiraju. Od državnih fakulteta najviše se oglašavaju oni koji imaju konkurenciju u privatnim. Činjenica je i da državni fakulteti vrlo lako popune mesta namenjena budžetskim studentima, ali se problem javlja prilikom popunjavanja samofinansirajućih mesta, pogotovu u manje popularnim oblastima. Analiza je pokazala da skoro svi fakulteti imaju internet-prezentacije, ali da njihov sadržaj nije dovoljno dinamičan i da se ne ažurira redovno. Iako je poslednjih godina došlo do pomaka, najveći broj fakultetskih sajtova i dalje je prilično statičan i pruža manje-više samo opšte informacije o fakultetu, njegovom istorijatu, organizaciji, radu i slično. Pohvalno je što su mnogi fakulteti istakli nastavne programe i počeli da objavljuju raspored predavanja, konsultacija i ispita, što spada u takozvani studentski servis – objašnjava Jovanović.

Posle završetka škole ili fakulteta mnogi se suočavaju sa novim problemom – nemogućnošću da pronađu posao, što je još jedan bitan faktor prilikom odabira budućeg zanimanja. Prema podacima sa sajta za zapošljavanje poslovi.infostud.com, najčešće se nude i popune mesta za komercijaliste, prodavce, menadžere prodaje, poslovne sekretarice, administrativne radnike, diplomirane ekonomiste i pravnike, kreditne službenike, blagajnike, referente osiguranja, vozače i magacionere, kao i pozicije u marketingu i ljudskim resursima.

– Sporije i teže se popunjavaju pozicije kao što su knjigovođa, računovođa, revizor, diplomirani farmaceut, farmaceutski tehničar, diplomirani građevinski inženjer, građevinski inženjer, građevinski tehničar, arhitekta, projektant, diplomirani inženjeri geodezije, tehnologije, poljoprivrede, operateri na grafičarskim mašinama, odnosi sa javnošću. Naročito je odziv kandidata mali kada se traže sertifikati ili licence, pa se kandidatima savetuje da se dodatno usavršavaju i polažu stručne ispite, jer se radnici takvih kvalifikacija traže – kaže Jovanović.

I potreba za radnicima, kao i odziv slabiji su u oblasti zaštite na radu. Iskustvo je pokazalo da je potreba za radnicima manja od ponude u oblasti telekomunikacija, sociologije, psihologije, obrazovanja, pa kandidati koji traže posao u navedenim strukama teže dolaze do željenog posla.

Izvor:Politika