Na Beogradskom univerzitetu godišnje studira oko 70.000 studenata. Većina njih dolazi iz unutrašnjosti. Samo neki od njih uživaju studentske privilegije poput jeftinijeg smeštaja u studentskim domovima.
Najosnovniji troškovi za život i u domu iznose oko 6.000 dinara, što ih, sa ostalim izdacima potrebnim za studiranje u Beogradu, približava studentima koji žive u privatnom smeštaju.
"Ja živim isključivo od novca svojih roditelja koji pri tom nisu zaposleni i nikad nisu bili zaposleni. Žive u selu. Nemaju nikakvih redovnih primanja, tako da sam ja donekle prinuđena da ja nešto radim sa strane i tako da sam prihvatala neke poslove i preko studentske zadruge a i ovaj sada na kome trenutno radim", kaže studentkinja Rada Žunić.
Da bi uskladili obaveze i postigli sve u toku dana, slobodnog vrememena nemaju.
"Ja trenutno radim posao koji je vezan za to što studiram, mada fakultet nema nikakve veze sa tim poslom i ja nemam nikakve protekcije niti olakšice na fakultetu zbog toga što radim", navodi Žunićeva.
Studenti posao uglavnom traže direktno kod poslodavaca. Moguće rešenje su i omladinske i studentske zadruge koje nude širok spektar poslova. Kada postanete član zadruge, dobijate broj i ulazite na listu čekanja, a zatim uskoro dobijate ponudu mogućeg zaposlenja.
Koliko je teška situacija govori podatak da se ne odbijaju ni teški fizički poslovi.
"Studenti – ako rade na duže preko nas – onda im se, da kažem, meri kroz satnicu. Naš sat je, da kažem, u prvoj grupi je 125 dinara do 245 dinara, ako rade kraće, to su popularne dnevnice i one idu od 1500 do 2500 dinara", kaže Dragan Savkić, iz Zadruge studenata Univerziteta u Beoradu.
Primer Evropske unije pokazuje da je normalno da studenti rade. To su poslovi namenjeni njima kako bi obaveze na poslu uskladili sa obavezama na fakultetu i obezbedili dodatni džeparac.
Često na fakultetu studenti rade neke poslove a pri tom su oslobođeni školarina i ostalih troškova. U ovom trenutku u toku je reforma univerziteta ,a po rečima rektora, rad na fakultetu ipak je bliži postdiplomcima.
"Uvek postoji, naravno, šansa da se angažuju studenti, pogotovu završnih godina, na nekim projektima, i tehnički fakulteti angažuju studente na projektima, gde studenti dobijaju određenu materijalnu naknadu, naravno, plaćeni su kao u vidu nekog autorskog honorara, na primer, i preko zadruge, tamo gde tih poslova ima", kaže rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević.
Raditi i studirati istovremeno ostaje za sada problem. Iskustva iz okolnih zemalja pokazuju da odgovornost nadležnih u sprovođenju Bolonjske deklaracije i usvajanje evropskih normi obrazovanja mogu dati rešenje, ne samo za ovaj problem.
Izvor:b92