Anonimni Dezerter jedan je od više desetina hiljada mladih ljudi koji su napustili Srbiju tokom devedesetih godina. Odbio je da učestvuje u ratovima koje je Srbija vodila tokom poslednje decenije 20. veka, čime je potvrdio svoju ljudsku izuzetnost.Da je tih godina većina građana Srbije prepoznala ovaj plemeniti i hrabri podvig, po svoj prilici država Srbija ne bi ni vodila sramne ratove i danas ne bi nosila stigmu ratnog zločina, sistemske korupcije i razorenih društvenih vrednosti.
Anonimni Dezerter nije medijski eksponiran, ukoliko ne računamo medije matične države koji su ga u svom ratnohuškačkom slepilu često proglašavali izdajnikom i neprijateljem srpstva. Pored ljudske izuzetnosti, Anonimni Dezerter ispunjava i uslov profesionalne izuzetnosti iz konkursa. Naime, on je iz Srbije otišao bez novca, funkcionalnog znanja i radnog iskustva. Činjenica da je uspeo da se snađe u nepoznatom okruženju, bez obzira na to da li pere sudove ili predaje na nekom univerzitetu, svrstava ga u red profesionalno izuzetnih osoba.
Svojom ljudskom i profesionalnom izuzetnošću, Anonimni Dezerter je afirmisao drugačiju sliku o svojoj zemlji, uprkos veoma otežanim okolnostima – Srbija je u to vreme, naime, u svetu važila za zemlju-agresora, zaslepljenu šovinizmom, koja je u svojim ratnim pohodima za sobom ostavljala razorene gradove i masakrirane civile.
Anonimni Dezerter je državljanin Srbije, ali svoj rodni grad nije video više od decenije. Osam godina posle demokratskih promena u Srbiji, država od njega i dalje zahteva da odobrenje za svoj boravak u inostranstvu traži od Generalštaba Vojske. Čitavi odredi bivših vojnih sudija i tužilaca rasformiranog vojnog pravosudnog sistema svoju karijeru nastavljaju zahvaljujući rešavanju slučajeva Anonimnog Dezertera. Pa i pored toga, i uprkos nekoliko proglašenih amnestija i članu 305 sada već starog Zakona o Vojsci, koji bi Anonimnom Dezerteru trebalo da omoguće nesmetan boravak u Srbiji, njega pogranične vlasti hapse, oduzimaju mu pasoš, država mu traži više hiljada evra na ime naknade za neregulisanu vojnu obavezu, konzularna odeljenja mu šalju preteće pozive, u zemlji se protiv njega pokreću krivični postupci, a njegove roditelje uznemirava policija.
Čin dodele jedne od prve 204 putne isprave nove Republike Srbije upravo Anonimnom Dezerteru, potvrdio bi novo lice Srbije – suštinsko opredeljenje države da se suoči sa zločinima počinjenim devedesetih godina i prizna istinski heroizam ljudi koji su odbili učešće u ratovima. Država bi tim činom poslala nedvosmislenu poruku da je konačno odustala od podele sopstvenih građana na patriote i izdajnike, kao i da instrumente sile – vojsku i policiju – drži pod čvrstom civilnom kontrolom. Konačno, jednim skromnim aktom usrećila bi na stotine hiljada Anonimnih Dezertera, njihovih roditelja, rođaka i prijatelja. To je prilika koja se retko pruža.
Izvor:danas
