Home [njuz] Praksa za dobar posao

Praksa za dobar posao

72
0

 Nedovoljno praktične nastave jedan je od najvećih problema našeg obrazovnog sistema. Zbog nedostatka radnog iskustva studenti se po završetku studija suočavaju s problemom pronalaženja adekvatnog zaposlenja, smatra više od 90 odsto anketiranih studenata sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.


– Poslodavce, posebno iz stranih firmi koje nude najbolje plaćene poslove, samo zanima da li znaš da radiš. Diploma nema vrednost ako svoje znanje ne znaš da primeniš u praksi – priča Goran N., koji je završio ekonomiju i sada se sa još 30.000 visokoobrazovanih mladih ljudi nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Interesantnu priču ispričao nam je i bivši student Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu.

– Bio sam odličan student sa prosekom iznad devet. Konkurisao sam za posao u stranoj firme. Prošao sam sve selekcije, ali kada je došlo do praktičnog dela, video sam da ne znam da radim. Zvao sam fakultet i pitao da li mogu preko njih da naknadno odradim stručnu praksu da se ne bih blamirao pred poslodavcima. To nije bilo moguće, morao sam pristati da izvesno vreme volontiram – priča Darko D.

Zbog toga je, slažu se studenti, uvođenje obavezne prakse na svim fakultetima neophodno i treba da predstavlja neraskidivu celinu sa teorijskim znanjem.

– Samo tako će se povećati mogućnost zapošljavanja u uslovima koji vladaju na tržištu rada. Od prakse korist mogu da imaju i poslodavci i studenti. Poslodavci dobijaju mogućnost da angažuju mlade, obrazovane ljude za niže naknade, a studenti da dobiju stalan posao ako se dobro pokažu. Akademci bi trebalo da imaju mentore koji bi pratili njihov rad – kaže Miloš Nastasijević, predsednik Studentskog parlamenta na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Da bi se donekle rešio ovaj problem, Studentska unija Ekonomskog fakulteta, časopis „Monopolist“ i Privredna komora Srbije pokrenuli su inicijativu za sistemsko rešenje studentske prakse na nivou cele države.

– Država bi preduzećima koja primaju studente na praksu trebalo da omogući određene olakšice, oslobodi ih plaćanja poreza u iznosu koji je jednak uloženim sredstvima u obuku praktikanata. Poslodavci bi se tako stimulisali da osmišljavaju kvalitetne programe. Studentima treba upisati u indeks da su završili stručnu praksu, koja će biti vrednovana određenim brojem bodova – kaže Nastasijević.

Na Univerzitetu u Novom Sadu praksa je sve više zastupljena jer se polako menja pristup studiranju.
– Fakulteti su jako različiti i od toga zavisi i praktična primena znanja – smatra Jasna Đeri, student prorektor.
Studenti, naglašava Đeri, mogu da učestvuju u programu radne prakse u Skupštini AP Vojvodine i organima uprave u pokrajini.

– Ne treba se ograničavati samo na praksu koju organizuju fakulteti. Praksa su i letnje škole, ali i neformalno obrazovanje – kaže Jelena Đeri.

Miroslav Plančak, prorektor za nastavu Univerziteta u Novom Sadu, dodaje da je u Bolonjskoj deklaraciji implicitno sadržano da studenti u obrazovanju treba da steknu i praktična znanja.

– Na Fakultetu tehničkih nauka praksa ulazi i u kurikulum, odnosno, boduje se – ističe Plančak.
Prema njegovim rečima, NSU ima poseban dogovor sa Srpskom asocijacijom menadžera (SAM), a glavna zajednička aktivnost biće praksa studenata. To praktično znači boravak studenata u preduzećima i firmama, a biraće ih i finansijski im pomoći SAM.

– Studeni koji se dobro pokažu imaće određena prednosti pri zapošljavanju – objašnjava Plančak.
Izvor: Blic