Ako novi koncept gimnazijskog školovanja dobije zeleno svetlo prosvetnih vlasti, vrata fakulteta biće otvorena budućim brucošima bez polaganja prijemnog ispita. Pravo na akademsko školovanje i direktnu prolaznost na fakultete imaće samo gimnazijalci koji su položili eksternu maturu. Učenici iz srednjih stručnih škola polagali bi internu maturu, koja bi ih osposobila za rad. Nastavak školovanja za ove srednjoškolce bio bi moguć ako i oni budu položili eksternu maturu. Kako objašnjava profesor Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija i član Komisije za izmenu plana u gimnazijama, ovaj koncept završnog ispita primenjuje se u većini evropskih zemalja. Gimnazijsko školovanje sprema učenike za dalje studiranje, dok srednje stručno obrazovanje i interna matura predstavljaju u stvari dobijanje dozvole za rad.
– Koncept "završnog ispita" se tek razrađuje – objašnjava Sokić. – On mora da pokrije celu lepezu fakulteta, tako da učenici sa znanjem koje su stekli u gimnaziji mogu da se upišu i na društvene i na prirodne fakultete. To se može postići ako eksterna matura sjedini i obavezne i izborne predmete. Smatram da na ovom ispitu đaci ne treba da polažu engleski jezik, pošto su ga deca već naučila tokom školovanja.
Kako ističe naš sagovornik, ovaj koncept ne stavlja u nepovoljniji položaj učenike srednjih stručnih škola koji bi želeli da steknu i diplomu nekog od fakulteta. Oni će to moći da učine ako pored interne polože i eksternu maturu.
– Gimnazijalci treba da imaju kvalitetno opšte obrazovanje – smatra Sokić.
– Srednjoškolci prilikom zapošljavanja moraju da imaju prednost. Iako u gimnazijama ima ekonomskih predmeta, svakako da je za bankarskog službenika osposobljeniji učenik koji je učio u školi pravne ili ekonomske struke. Sa većim brojem časova praktične nastave on je spreman da se odmah posle završetka škole i zaposli.
Učenici vole da prepisuju
Po oceni profesora Miodraga Sokića, osnovno pitanje svake reforme, pa i gimnazijskog školovanja, jeste kako omogućiti polaganje eksterne mature i biti siguran da je pokazano znanje učenika stvarno, a ne rezultat prepisivanja i pomaganja profesora?
– Na kvalifikacionom ispitu prepisuje 30 do 50 odsto učenika – naglašava naš sagovornik. – Ako država tome ne stane na put, kako se možemo nadati da će rezultati eksterne mature biti objektivni. Ogroman je društveni problem što su nadležni dozvolili da jedan objektivni i dobro zamišljen prijemni ispit bude sveden na prepisivanje.
Izvor: Večernje novosti