U prvom razredu srednje škole od 407 anketiranih učenika obaveznu lektiru pročitalo samo troje učenika. – Gotovo 90 odsto gimnazijalaca smatra da lektira mora da se menja. Poslednjih nekoliko godina učenici, naročito u srednjim školama, skoro i ne čitaju školsku lektiru.
Ovo je potvrdilo i istraživanje „Šta čitaju naši srednjoškolci” koje je osmislio i uz stručnu pomoć saradnika realizovao docent Veljko Brborić, profesor metodike na Filološkom fakultetu u Beogradu i predsednik Društva za srpski jezik i književnost Srbije.
Odgovore na pitanja da li je lektira dobro odabrana, primerena i realna njihovom uzrastu, kao i da li čitaju knjige koje ne predstavljaju obaveznu literaturu dalo je 1.649 učenika sva četiri razreda iz pet gimnazija u Srbiji: Zemunske, Požarevačke, „Sveti Sava” u Beogradu, „Isidora Sekulić” u Novom Sadu i „Bora Stanković” u Nišu.
Istraživanje je pokazalo da oko 60 odsto učenika misli da je lektira dobro odabrana, 51,7 odsto da je realna, a 87 odsto učenika smatra da je treba delimično promeniti. Više od polovine ispitanika čita knjige koje ne spadaju u školsku lektiru.
– Nastavni planovi srpskog jezika i književnosti stari su bezmalo dve decenije. Pre 20 godina čitanje je bilo pomalo i bežanje od dosade. Tada nije bilo računara, igrica i drugih „izazova”. Nije bilo ni onih koji su mogli da kažu da su završili gimnaziju a da nisu pročitali nijednu knjigu. Danas, nažalost, imamo i takve učenike – kaže docent Veljko Brborić.
Gotovo polovina anketiranih đaka misli da je lektira nerealna, prezahtevna i taj podatak bi trebalo uvažavati. U četvrtom razredu gimnazije opada indeks čitanosti. Osim obavezne lektire, neku knjigu pročitalo je 57,21 odsto učenika, dok u ovoj kategoriji 39,24 odsto đaka nije pročitalo nijedno delo, naglašava Brborić i upozorava da lektira pospešuje čitanje drugih knjiga, kao i da čitanje doprinosi razvoju govora, usmene i pismene kulture.
– Za ovakvo stanje u srpskim školama ne možemo kriviti đake, jer su naši nastavni planovi i programi arhaični, štivo nije aktuelno, zanimljivo i privlačno. Obrađuju se romani koji su bili obavezna lektira i pre 30 godina. Mnogi ispitani učenici kažu da je lektira dobro odabrana i da sve knjige treba pročitati, ali da ih oni ne čitaju. Postavlja se pitanje zašto je to tako. Mislim da je lektira malo prezahtevna s obzirom na broj nastavnih predmeta u srednjoj školi. Time treba da se pozabave Ministarstvo prosvete, pedagozi i psiholozi – objašnjava Brborić.
Najčitaniji pisac izvan školske lektire među gimnazijalcima sva četiri razreda ubedljivo je Paulo Koeljo čije su knjige u našoj zemlji i najprodavanije u poslednjih 10 godina, zatim Den Braun, Agata Kristi, DŽ. R. R. Tolkin. Ivo Andrić je na petom mestu, slede Trejsi Ševalije, Džoan K. Rouling, Sofi Kinsela, Fjodor Dostojevski. Među najčitanijim knjigama nalaze se „Alhemičar” „Da Vinčijev kod”, „Hari Poter”, „Gospodar prstenova”, „Ispovest iz harema”, „Kupoholičarka”, „Dnevnik jedne sponzoruše”, „Ispovesti iz harema”.
Dobijeni podaci pokazuju da je, u prvom razredu srednje škole, od 407 anketiranih učenika od sedam obaveznih knjiga iz lektire sve pročitalo samo troje učenika. Najviše njih je pročitalo „Antigonu” (78,38 odsto), „Romea i Juliju”(66,83 odsto), a znatno manje đaka pročitalo je „Ilijadu” (15 odsto) i „Dekameron” (devet odsto). U drugom razredu Sterijinog „Tvrdicu” je pročitalo 68 odsto učenika, „Evgenija Onjegina” 49 odsto, dok je nekada jedan od najčitanijih romana „Anu Karenjinu” pročitalo 54,55 odsto učenika. Iznenađenje je i podatak da je „Zonu Zamfirovu” pročitalo tek 39,71 odsto, a Nušićevog „Poslanika” 39,23 odsto đaka, a postavlja se i pitanje da li su ova dela đaci zaista pročitali ili su primenili stari učenički trik – gledanje filma snimljenog po književnom delu.
Među 401 učenikom trećeg razreda gimnazije najviše njih je pročitalo romane „Starac i more”(67 odsto), „Nečista krv” (63 odsto), „Na Drini ćuprija” (62,09 odsto), dok je najmanje interesovanje bilo za „Seobe” (39 odsto) i „Zločin i kaznu”(12,49 odsto). Od 12 knjiga uvršćenih u školsku lektiru u četvrtom razredu gimnazijalci su u najvećem procentu pročitali „Prokletu avliju”(69 odsto), „Stranca”(68,32 odsto), „Čekajući Godoa”(63 odsto), dok je samo 29,32 odsto učenika pročitalo roman „Derviš i smrt”, a „Hazarski rečnik” svega četvrtina učenika ili 26 odsto.
Ovo su podaci prošlogodišnjeg istraživanja, a da li se u čitalačkim navikama naših gimnazijalaca nešto promenilo trebalo bi da saznamo vrlo brzo, tj. ukoliko nedostatak para ne omete istraživače da ovoga maja ponove istraživanje.
J. Lucić
———————————————————–
Šta (ne)znaju američki srednjoškolci
Šta zna jedan prosečan sedamnaestogodišnjak u Americi? Ne mnogo, pokazuju rezultati istraživanja koje je obavila istraživačka grupa „Komon kor”, koji su objavljeni u najnovijem broju „Los Anđeles tajmsa”. Ispitujući opšte znanje 1.200 učenika o istoriji, literaturi i kulturi, autori ovog istraživanja otkrili su da jedna četvrtina srednjoškolaca veruje da je Kolumbo došao na američko tlo nakon 1750. godine, a ima i onih koji misle da je Hitler bio proizvođač municije između dva svetska rata.
Na pitanje – kada je bio građanski rat u Americi, svega 43 odsto njih je odgovorilo ispravno, a 67 odsto anketiranih srednjoškolaca zna u kom se dokumentu garantuje sloboda govora i veroispovesti. Na pitanje – ko je bio glavni neprijatelj SAD u Drugom svetskom ratu tačno je odgovorilo 82 odsto anketiranih.
Polovina ispitivanih đaka zna po čemu je Jov bio poznat u Bibliji, a nešto manji procenat njih (45 odsto) zna kako se zvao junak grčke drame koji je ubio svog oca i oženio se majkom.
Odgovor na pitanje – šta je sadržaj romana „Kako ubiti pticu rugalicu”, Harpera Lija, znalo je 79 odsto srednjoškolaca, a svega 38 odsto njih zna ko je autor poeme „Kenterberijske priče”.
K. Đ.
Izvor:Politika
