Šta je pokazalo istraživanje Britanskog saveta koji je ispitivao očekivanja i planove svojih korisnika u 12 evropskih zemalja.Budući uticajni ljudi Evrope, Rusije i Amerike su mladi i puni entuzijazma, ali i neočekivano uspešni – već su uspeli da sebe i svoja dostignuća učine vidljivim,
bilo kroz pojavljivanje u nacionalnim medijima (46 odsto), na internetu ili sopstvenim sajtovima (47 odsto), obraćanjima na konferencijama (46 odsto) ili kroz iniciranje različitih aktivnosti, klubova ili festivala (56 odsto).
Pripadnici "starih" članica EU kao i SAD nešto su uspešniji u dostignućima nego oni koji dolaze iz zemalja koje nisu članice EU ili su to nedavno postale, rezultati su istraživanja koje su proteklog leta sprovele kancelarije Britanskog saveta u 12 zemalja Evrope i severne Amerike, ispitujući očekivanja i planove svojih korisnika, u starosnoj grupi između 18 i 40 godina.
Brige generacije koja raste
Ispitanike iz etabliranih zemalja članica EU više brine životna sredina, socijalna ekskluzija i rasna nejednakost, pokazalo je istraživanje Britanskog saveta. Kako se navodi, novije zemlje EU životna sredina brine još više nego druge. Kad je reč o brigama budućih lidera, najsličniji su ispitanici iz zemalja EU, zatim Rusije i SAD, koje povezuje relativno odsustvo brige u odnosu na pitanje dominacije većih i/ili bogatijih zemalja.
Najviše prepreka na svom razvojnom putu vide nove članice EU, a njih prate zemlje koje nisu u EU. Građani etabliranih zemalja EU, Rusije i SAD vide manje prepreka. Rusi su, takođe, optimistični u odnosu na svoje mogućnosti da prevaziđu prepreke (više od 90 odsto), dok su Nemci najmanje optimistični po ovom pitanju. Nedostatak novca smatra se glavnom preprekom u novim zemljama EU i onima koje to nisu, a ovaj problem prati nedostatak prilika i nedostatak vremena.
U etabliranim zemljama EU nedostatak vremena je na vrhu liste, a prati ga problem ravnoteže između posla i privatnog života, kao i nedostatak novca, dok je u SAD pitanje ravnoteže posla i privatnog života viđeno kao prva prepreka, a slede nedostatak vremena i novca.
Rigidne strukture i institucionalne granice bile su peta i šesta stavka na spisku prepreka koje su učesnici izneli, a usledio je nedostatak prilika na poslu i ograničena mogućnost putovanja. Ostaje jak osećaj da mladi ljudi ne žele kulturni homogenizam niti potrošačku kulturu, već praktičnu razmenu među zemljama, zaključuje se u istraživanju Britanskog saveta.
Istraživanje je vodila konsultantska kuća Response Consulting Ltd, u Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, Srbiji, Švedskoj, Turskoj, Velikoj Britaniji, SAD i Ukrajini, nakon čega je održana serija radionica sa izabranim kandidatima u različitim glavnim gradovima Evrope, među kojima je bio i Beograd.
Lideri i mediji
Mnogi ispitanici redovni su čitaoci međunarodne štampe (45 odsto), a na prvom mestu se nalazi magazin Economist (15 odsto), zatim Financial Times (10 odsto), dok se BBC online nalazi na prvom mestu pitanja za koja nisu ponuđeni odgovori.
Sopstveni sajt ima osam odsto ispitanika, pogotovu oni koji žive u etabliranim zemljama EU, muškarci su i rade u oblasti umetnosti. Njih sedam odsto ima svoj blog, posebno oni ispod 25 godina starosti ili oni koji su aktivni u medijima.
Istraživanje je pokazalo da su mladi lideri aktivni na vrlo različitim poljima (89 odsto njih je uključeno u rad više od jedne oblasti) – mnogi koji rade u nevladinim organizacijama su, takođe, aktivni u oblasti politike (40 odsto) ili visokog obrazovanja (38 odsto) i medija (23 odsto). Gotovo polovina onih koji su još uvek studenti, učestvuju u radu nevladinih organizacija (49 odsto), a zaposleni u biznisu, takođe, doprinose radu NVO i oblasti visokog obrazovanja (30, odnosno 27 odsto).
Oni su veoma obrazovani, većinom vrlo strastveni u odnosu na svoj posao, ali i veoma spremni da daju širi doprinos zajednici i da se uključe u oblasti van svoje struke.
Pored ličnih dostignuća i visokog obrazovanja (preko 90 odsto ima najmanje univerzitetsku diplomu), ovi ljudi dele neke karakteristike koje se tipično ne vezuju za lidere našeg doba, ističe se u zaključku istraživanja.
Većina ispitanika je vrlo optimistična, društveno svesna i kada govorimo o njihovim najjačim motivacijama, izuzetno motivisani željom da naprave promenu u svetu (43 odsto, posebno građana SAD, angažovano je u NVO i politici) i ostanu verni sami sebi (48 odsto). Sebe vide kao odgovorne (55 odsto, posebno građani zemalja koje nisu članice ili su novije članice EU), radne (48 odsto, posebno građani SAD i etabliranih zemalja EU) i željne znanja (33 odsto), i nemaju želju da se provlače na sreću i šarm.
Oni koji kažu da im je život ispunjen, najčešće dolaze iz Velike Britanije i SAD; oni koji "rade toliko da jedva imaju život" (39 odsto) dolaze iz novijih zemalja EU – pogotovu Poljske, Rumunije i Srbije, ali uprkos tome su većinom optimistični i pozitivni – mogu da se izbore sa napornim radom ukoliko imaju otvorene mogućnosti.
Kada su upitani da odaberu pet od ukupno devetnaest aktuelnih svetskih pitanja na koja žele da utiču, polovina učesnika u istraživanju je na vrh svoje liste stavila teme zaštite životne sredine i klimatskih promena, 33 odsto je izrazilo želju da radi na jačanju ljudskih prava, kao i da snažnije podrži rad u oblasti umetnosti, obrazovanja, sporta i javnog angažmana. Nuklearno zagađenje i problemi migracija, sa 5 odsto i 14 odsto, našli su se na dnu liste.
Brige oko ovih pitanja razlikovale su se u zavisnosti od zemlje porekla, pa su tako etablirane zemlje EU pokazale sličnost u svojim brigama (zaštita sredine, socijalna ekskluzija i rasna nejednakost), dok su građani SAD i Rumunije istakli nedostatak dobrih lidera kao problem koji predviđaju u budućnosti. U zemljama kao što su Francuska, Nemačka i Švedska akcenat se pomera na pitanja migracija i izbeglištva.
Istraživanje Britanskog saveta takođe se bavilo ličnim herojima budućih lidera. Zanimljivo je da nema jedne ili dve individualne javne, političke ili religijske figure koje su dominirale listom heroja za ove mlade ljude, konstatuju istraživači. Značajan je podatak da je 33 odsto učesnika odgovorilo da su, prvenstveno, uticaj na njih izvršili ljudi koje poznaju – članovi porodice, kolege, profesori.
Ipak, roditelji, porodica i prijatelji su mnogo ređe navođeni u SAD nego u Evropi i Rusiji – bliski i lokalni uticaji njima su mnogo manje značajni nego nacionalne i međunarodne figure. Profil onih koju su izvršili uticaj identifikuje se kao levičarski ili barem progresivniji u stavovima nego desničarski. Pored navedenog, učesnici iz Rusije su pokazali značajnu želju da učine nešto važno u očima svoje porodice ili dece (40 odsto).
Izvor: Danas
